На брду изнад Куршумлије оживео манастир Свети Никола, прва задужбина Стефана Немање. Житељи верују да оживљавање светиње старије од Хиландара даје наду у боље дане.

После више од три века, на манастиру Светог Николе, задужбини Стефана Немање у Куршумлији, звоне звона. У години јубилеја, деветсто година од рођења светог Симеона Мироточивог, познатијег у народу као Стефана Немање, на брду изнад Куршумлије оживела је једна од првих задужбина овог светитеља.

САГРАЂЕНИ У 12. ВЕКУ

Манастир Светог Николе и манастир Свете Богородице, који је још у рушевинама, саграђени су између 1159. и 1168. године и прве су задужбине Немањића – каже Радован Танасковић. – Саграђени су у време када је Немања био удеони кнез области Топлице, Копаоника и Расине, док је на престолу био његов најстарији брат Тихомир, а престоница целе Србије била је у Рашкој. Новац за изградњу ова два манастира дао је византијски цар Манојло Комнен који је Стефана Немању јако уважавао и са којим се сусрео у Нишу 1159. – каже Танасковић.

– Имајући у виду значај овог манастира као прве Немањине задужбине, храм Светог Николе требало је обновити одмах после ослобађања ових крајева од Турака.

Нажалост, обнова је уследила после 323 године, а недавни долазак монаха од великог је значаја за светињу која ће се тек развијати – каже за “Новости” Радован Танасковић, дипломирани туризмолог и хроничар куршумлијског краја.

По његовим речима, у светињи су монаси последњи пут боравили 1690. године. У великој сеоби Срба под Арсенијем Чарнојевићем са становништвом су кренули у збег.

Танасковић наводи да у манастиру сада борави само један монах, али и подсећа на обећања Епархије нишке, у чијој је надлежности, да ће се на пролеће повећати број монаха и искушеника. Истовремено, оживљавање светиње имаће и туристички значај.

Доласком монаха, јерођакона Романа, светиња је добила душу, сматра директорка прокупачког Народног музеја, археолог Јулка Кузмановић Цветковић. Истовремено, то би требало да буде и покретач обнове читавог манастирског комплекса.

Она наводи да је у плану изградња конака за монахе као и других пратећих објеката. Посебно значајном истиче и чињеницу да се у светињи сада редовно служе службе, због чега манастир посећују верници празницима и недељом.

– Живот у манастиру улива наду у оживљавање читавог краја. Јер, постојало је опште веровање међу становништвом наше општине да нам никако не може бити боље све док Немањине задужбине не оживе – каже Радољуб Видић, председник куршумлијске општине. – Обновом манастира Светог Николе, на неки начин вратили смо дуг светом Стефану Немањи.

ПРЕ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА

И док објашњавају да нико поуздано не зна да ли је прво саграђен манастир Светог Николе или Пресвете Богородице, историчари овог краја истичу да су Немањини синови и Стефан Првовенчани и Свети Сава у биографијама наводили опречне информације.

Иначе, манастир Светог Николе, Стефан Немања наменио је свом сину Светом Сави, а Пресвете Богородице, супрузи Ани, односно Анастасији, која је након замонашења била настојница тог манастира… Тек потом је Стефан Немања отишао у Рашку, и 1168. направио Ђурђеве ступове.

(Вечерње новости)

Oznake: Manastir Sveti Nikola, pravoslavlje, srpski manastiri, Stefan Nemanja