Pročitaj mi članakZapad pojačava pritisak na ucenjenog i ucveljenog diktatora Aleksandra Vučića
Центри моћи из Вашингтона и Брисела пласирали су неколико текстова с негативним ставовима о Александру Вучићу и то је било довољно да он, у име Србије, пристане на уступке око Косова и Русије. Вучић је страним господарима обећао да неће затезати око учлањења албанске лажне државе Косово у међународне организације. Поред тога, потписао је две декларације којима је подржао Украјину у рату с Русијом, па чак и оптужбе за ратне злочине против Владимира Путина. Амерички медији Вучића повезују с гангстерима попут Вељка Беливука и Звонка Веселиновића, немачки га називају паликућом, а британски ауторитарним вођом, који шири зло и припрема терористичке акције. Под тим притиском, Вучић се ипак највише плаши објављивања дешифрованих порука које су размењивали припадници разних криминалних група, а у којима је он имао кодно име „Велики шеф“. Кад се то деси, јавност ће добити доказе да је Вучић уцењен због криминала, а не политике.
За разлику од пацова, који се, кад је сатеран у ћошак, бори свом снагом, миш Александар Вучић се предаје. Уцењен доказима везе с најопаснијим балканским криминалцима, Вучић својим господарима из Вашингтона, продаје националне и државне интересе Србије.
Вучић је 21. августа у Атини потписао Декларацију којом је, у име Србије, стао на украјинску страну у рату, Русију прогласио за агресора и подржао кривични прогон одговорних за ратне злочине. Сусрет са украјинским председником Володомиром Зеленским искористио је и да прихвати тзв. Кримску платформу – иницијативу украјинске владе која има за циљ „ослобађање Крима од руске окупације и повратак под суверенитет Украјине“.
Режимски медији у Србији пласирају полуистине и спиноване бесмислице о садржају Декларације подршке Украјини, а потпуно прикривају Вучићево прихватање Кримске платформе. Истину о Вучићевим антисрпским и антируским потезима објављују западни и украјински медији.
Дмитриј Кулеба, украјински министар спољних послова, на отварању самита Кримске платформе у Кијеву, 23. августа, захвалио се Србији што је приступила тој иницијативи.
– Част ми је да пожелим добродошлицу новим учесницима овог трећег самита: Бахреину, Србији, Источном Тимору, Уједињеним Арапским Емиратима, Дунавској комисији, Унеску и Светској туристичкој организацији. Наш заједнички циљ остаје непромењен: стварање услова за ослобођење Крима од окупације, као и свих привремено окупираних територија Украјине. У Кримској платформи прошле године је учествовало 60, а сада има 67 земаља и међународних организација – рекао је Кулеба за кијевски портал Украина Правда.
На самиту Кримске платформе учествовали су председници Литваније Гитанас Науседа и Португала Марсело Ребело де Соуса. Вучић није ишао у Кијев, имао је пречег посла у Београду, морао је да обмањује своје гласаче, који су, већином, тврди русофили. Осим свакодневних конференција за медије, на којима је вређао свакога ко више верује својим очима, него његовим лажима, Вучић је искористио и подршку својих „руских“ абонената. Руска амбасада, у којој још шефује Александар Боцан Харченко, игнорисала је Вучићево прихватање Декларације подршке Украјини и приступање Кримској платформи. Наводно руски медиј Спутњик горљивије од Информера и Курира демантовао је истину о садржају Декларације. Тобоже, у њој се као ратни злочинац не помиње Путин. Тачно, не помиње се његово име, али зна се да је Међународни суд у Хагу 17. марта ове године објавио потерницу за Путином због оптужби за ратне злочине у Украјини. Вучић је, два дана касније, на питање да ли ће ухапсити Путина ако дође у Србију, пошто се она обавезала на сарадњу са МКС-ом, шеретски одговорио: „Питање хапшења је безвезе питање, јер вам је јасно да, док трају ратни сукоби, Путин нема куда ни да дође до Србије. Имате ви ове стручњаке што су све Србе у вреће трпали и слали у Хаг, могу добровољно да се пријаве да помогну. Што се мене и Србије тиче, имамо паметнијег посла у овом тренутку…“
Као увек, Александар Вучић у кризним ситуацијама, за обмањивање јавности, користи своју родбину. Сад је тај задатак добио и извршио Андреј Вучић. Млађи брат је 9. августа посетио Свету гору. На славу руског манастира Свети Пантелејмон, Андреј је дошао у пратњи Новака Недића, генералног секретара Владе Србије и незваничног координатора напредњачких криминалаца. Њих двојица су дошли у руски манастир само зато да би Андреј у камеру „случајног пролазника“ поручио Русима: „Ми братја“.
Многи би се насмејали, чак и Фахри, кад би то Андреј, на било којем језику, рекао Александру, а кад то каже за Србе и Русе у тренутку кад Србија званично подржава Украјину, то делује трагично. Трагично и по Вучиће и по Србију.
Колико је трагично стање у коме се налази Србији види се и из чињенице да је Андреј Вучић у Грчку дошао са Звонком Веселиновићем, шефом косовског клана. Пошто се Веселиновић од пре две године налази на америчкој „црној листи“, заједно са својим братом Жарком, кумом Миланом Радоичићем и још двадесетак ортака из клана, није смео да учествује у маркетиншкој представи у манастиру Свети Пантелејмон. Док се Андреј заклињао у вечно братство Срба и Руса, Веселиновић је позирао у српском светогорском манастиру Хиландар. Шефа косовске мафије угостио је Милош Стојковић, теолог и председник Свеправославног кампа пријатељства, повереник Хиландара и агитатор за напредњачки картел и великог вођу.
– Глас за Александра Вучића и листу СНС је глас за немањићки и светосавски пут, где се сви воле и поштују, али је Србија и наши свети корени оно што је најважније и оно што је на првом месту. Сви ми који се трудимо да тежимо светосавским вредностима, поносни смо што ћемо као генерација захваљујући Александру Вучићу и његовом залагању ући у историју – говорио је Стојковић као да цитира Атлагића, Бакареца, Бокана, Тијану Ајфон, Сташу из лифта или било кога с тим менталним капацитетима.
Глас за Александра Вучића и листу СНС је глас за нарко дилера Звонка Веселиновића, кога светосавац Стојковић представља као „живог Обилића“. Стојковић је на Фејсбуку поделио фотографију из манастира, уз објаву: „Свуда је био и свуда ће стићи, он је доказ да још живе српски обилићи, брат Звонко Веселиновић наш гост у Хиландару“.
Брат Звонко је заиста био свуда, али више неће стићи у Америку. Не сме. Из истих разлога у том смеру не сме да крене ни шеф БИА Александар Вулин. Веселиновић и Вулин су стављени на америчку „црну листу“ због криминала. Сви грађани Србије знају да не постоји ни минимална могућност да Вучић није знао, одобрио и учествовао у кривичним делима која се стављају на терет његовим најближим сарадницима Веселиновићу и Вулину. Исто тако, све америчке обавештајне службе располажу доказима тих оптужби. Повремено, зарад политичких потреба, амерички медији објаве део сазнања, којима располажу ЦИА, ФБИ и ДЕА.
Њујорк Тајмс је у свом викенд издању од 7. маја 2023. године објавио текст под насловом „Председник и гангстери“. Роберт Ф. Ворт, публициста и бивши шеф Тајмсовог бироа у Бејруту, чија је књига о „арапском пролећу“ 2011. године постала бестселер, потрошио је много времена и истраживачког ангажмана како би за Њујорк Тајмс написао велику причу о Александру Вучићу и његовом криминалном окружењу. Већ у почетку текста, Ворт је истакао да је „језиво суђење у Србији покренуло питања о везама највишег руководства земље и њених насилних нарко-банди“. Аутор је описао односе Вучића и Вељка Беливука, као и других гангстера. Магазин Таблоид је на пет страна пренео цео текст из Њујорк Тајмса, који можете да прочитате на линку .
Као што је Њујорк Тајмс истакао да „Вучић користи криминалне банде, попут Беливукове, за ширење страха“, тако је британски дневни лист Гардијан, после масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ и селима поред Младеновца, упозорио да „прекомерно насиље у Србији шири популистички и прокремаљски ауторитарац“ Вучић.
Лавина, покренута текстовима из Њујорк Тајмса и Гардијана, сручила се на Вучића у августу. Сви значајнији мејнстрим медији из Америке и Европе имали су шта да кажу и напишу о криминалним везама и политичким авантурама владара Србије. Неколико утицајних аналитичара изјавило је за ЦНН да је Вучић „добијао много похвала америчких и европских званичника, а у стварности је иза себе оставио траг прекршених обећања.
Едвард Џозеф тврди да „почиње да пуца амерички приступ Вучићевом режиму, у коме се не види зло. Санкционисање Александра Вулина, шефа српске обавештајне службе, доказује да Бајденова администрација више није заробљена страхом и илузијама о Вучићу.“
– У одговору на санкције Вулину, Вучић је подигао улог, забранио је извоз наоружања из Србије на 30 дана уз објашњење да се оружје мора припремити у случају агресије на Републику Српску. Он у суштини каже: „Ући ћемо у сукоб, морамо одмах да зауставимо сав извоз оружја, јер нам је потребно за нашу националну безбедност“. Он буквално прети ратом. Никад га раније нисам видела тако експлицитног – рекла је за ЦНН експерт за Балкан Европског савета за спољне односе Мајда Руге.
У тексту ЦНН-а истиче се да су „западне дипломате настојале да повуку председника Србије Александра Вучића из орбите његовог руског колеге, председника Русије Владимира Путина, обећавајући бржи пут ка чланству у ЕУ, а истовремено упозоравају на изолацију у случају непослушности. Али, 18 месеци касније, показало се да је тај приступ био само шаргарепа, без штапа, што резултира непостизањем оба циље.“ Да би резултати били бољи (по њих, не по Србију) западне дипломате су појачале претње штапом. Европски медији су почели да објављују серије текстова у којима су Вучића критиковали због онога што је њима битно: подржава Путина, не уводи санкције Русији и сарађује са Кином, а не верују му ни да ће довршити посао око признања албанске лажне државе Косово, ни да ће помоћи у обарању Милорада Додика, гашењу Републике Српске и стварању унитарне Босне и Херцеговине.
Немачки листови Франкфуртер алгемајне цајтунг и Билд оптужили су Вучића да је постао претња по мир на Балкану као што је „његов најбољи пријатељ Путин“ претња за цео свет. Те и сличне тезе детаљно су описане у недељнику Шпигел.
Под насловом „Луткар из Београда“, Шпигел тврди да „Вучић има све што је потребно да буде паликућа“. Новинар Валтер Мајер почео је текст духовитом напоменом да је „председник Србије, без сумње, велики државник, висок је скоро два метра“.
– Само се у разговору Александар Вучић понекад претвара да је мањи него што јесте. Председник Србије себе види као гаранта мира на Западном Балкану, али свако ко разуме српски, чита између редова и прати агитацију приватних телевизија лојалних режиму доћи ће до другог закључка: он има све што је потребно да буде паликућа. Спољнополитички курс београдског луткара је као ходање по жици. Прокламовани су односи са Бриселом и Вашингтоном, али негују се и они са Пекингом и Москвом. Београд се до данас није придружио санкцијама Русији. Уместо тога, расте узнемиравање руских опозиционара који су избегли у Србији. Генерално, ствари у региону су у последње време измакле контроли. На Косову су припадници српске мањине, лојални Вучићу, онеспособили десетине војника Кфора, у Босни и Херцеговини се најављује референдум о отцепљењу Републике Српске, а у Црној Гори, чланици НАТО, више просрпских снага спрема се да преузму власт – наводи се у тексту Шпигла, који закључује да „Запад сматра да је председник Србије Александар Вучић важан саговорник, а због тога би Владимир Путин требало да буде срећан“.
Немачки медији не критикују Вучића само због подршке Русији, него и због „његовог осећаја да има мисију да предводи и заступа све Србе, укључујући и оне који живе у Босни, Црној Гори и на Косову“, а у томе му помаже „Српска православна црква, која гвозденим клештима држи 15 милиона православних Срба широм света“.
Никад нико, ниједан турски султан, немачки окупатор или комунистички диктатор, није нанео толико штете Српској православној цркви као Вучић и његов патријарх Порфирије. Њих двојица су Македонској православној цркви дали аутокефалност, а с њом и више од 800 храмова и манастира, међу којима и оне које су дизали Немањићи. Ипак, западним центрима моћи потребно је да повежу српског диктатора са СПЦ-ом како би, у следећем таласу, обарали Вучића као тврдог српског националисту, иако је он ординарни криминалац на режимским стероидима. Тај прљави посао преузели су на себе Британци, они имају богато искуство вређања Срба, Србије и СПЦ-а.
– Српска православна црква учествује у шверцовању оружја из Србије на Косово, зато је безбедносна слика тако сурова. Предуго нисмо успевали да прозовемо наоружане српске милије које делују на северу Косова. Свесни смо да се оружје шверцује прего границе у православне цркве колима хитне помоћи. Када наше трупе покушају да добију дозволу да оду по њих, дозволе се чекају предуго. До тренутка кад се набави дозвола, гле изненађења, хитна помоћ се појави у цркви и поново извади оружје – рекла је у британском парламенту посланица и шефовица Одбора за спољну политику Алиша Кернс.
Те наводе су одмах демантовали Кфор и британска амбасада у Приштини, као и Александар Вучић. Ипак, колико год биле бесмислене и нетачне, такве оптужбе имају значајну употребну вредност.
Вучић је хистерисао на неколико конференција за медије и у телевизијским интервјуима, оптуживао је Кернс да је албански лобиста и најављивао истрагу против ње, лажљивице која преко њега, ни кривог ни дужног, напада Србију и васколико српство. Међутим, кад се искључе камере, кад се заврши илузионистичка представа за лаковерене, Вучић схвата да је изложен организованом притиску западних политичких центара и њихове медијске машинерије.
Наравно, он се не плаши будалаштина о српским терористима из манастира, него садржаја преписки преко Скy апликације. Еуропол је скинуо, дешифровао и аналитички обрадио више од 60 милиона конверзација корисника те телефонске апликације из Србије. Не зна се колико је тог материјала прослеђено српском Министарству правде и Тужилаштву за организовани криминал. Из оних делова, који су обухваћени истрагом и суђењем групама Беливука и Шарића, види се да има много детаља који упућују на спрегу мафије и врха извршне власти. Српски тужиоци свесно крше законе и истраге усмеравају што даље од „Великог шефа“, „Рине“, „Шерифа“, „Еде“ и осталих кодних имена иза којих се налазе Вучић, Дијана Хркаловић, Небојша Стефановић, Александар Папић и остали криминализовани појединци из власти.
Као што се луткар Вучић поиграва са марионетама из свог окружења, тако и странци управљају конопцима који се стежу око његовог врата. Сваког трена неки западни медиј може да објави Вучићеву преписку преко Скy-а са, рецимо, Беливуком. Или, можда, престолонаследника Данила са Александром Видојевићем, званим Аца Рошави, истакнутим припадником криминалног клана који је некад предводио Сале Мутави, а потом Веља Невоља. Ко зна шта може да се открије о акцијама Андреја или Анђелка Вучића. А, свака информација те врсте може да послужи као сечиво, којим ће се пресећи конци који повезују спрског луткара и његове газде из Вашингтона. Да се то не би десило, Вучић мора да тргује. Западним центрима нуди све што није његово, Косово и Метохију, јавне ресурсе и туђу приватну имовину, земљу и људе. Нуди и политичке одлуке, које имају битну номиналну вредност. Пристаје на подршку Украјини и оптужбе против Русије, све с надом да његови гласачи неће сазнати за то, а, ако сазнају, да ће их обманути лажима преко режимских медијских тровачница.
– Ви видите, сваких пет дана излази по шест текстова исте садржине. Ај да вас питам, шта смо ми то урадили, шта смо рекли, шта се десило у тих пет дана, па смо заслужили такве нападе. Шта је Србија урадила? Коју је то реч рекла? Ништа! Видите да је реч о организованој кампањи, о припреми онога што следи. Гледају да ме у потпуности изолују, не би ли приморали Србију да промени своју политику. Полако се затвара тај обруч и желе да ме у потпуности изолују, да останем сам – кукао је Вучић пре неко вече на Радио-телевизији Србије.
Тачно је да се затвара обруч око њега, да његови пријатељи са Запада желе да га изолују, али не због политичких ставова Србије, него због његовог криминала. Оптужбама о Вучићевој подршци Русији, о томе да је он „Мали Путин“, да заступа интересе свих Срба света, мешетари из Ленглија само дају прилику Вучићу да опет превари своје гласаче, па и део нормалних грађана Србије.
Вучић није увео санкције Русији јер не сме, у московским банкама су замрзнути рачуни на које су он и његови ортаци из врха напредњачког картела депоновали огромне количине новца, опраног преко „Београда на води“ и руских праоница пара стечених криминалом, којима управља Александар Бабаков. Да није тога, Вучић би одавно Путину послао поруку: „Спасибо на дружбу“.
Какав је, Вучић би се, за власт и прилику да настави са згртањем новца, одрекао свих и свакога. Не би било само „Спасибо, Владимир Владимирович“, него и „путуј игумане Андреје, путуј Данило…“ По наређењу западних господара, клицао би „Слава Украјини, а помало и мами Ангелини“.
Уосталом, потписом Декларације о подршци Украјини и приступањем Србије Кримској платформи, Вучић је заслужио похвале америчког амбасадора Кристофера Хила, актуелног колонијалног намесника.
– Био сам екстремно задовољан кад сам видео да су српски и украјински председник сели да разговарају. Србија и Украјина имају дугу историју, увек су се добро слагале, имале добре односе и зато је важно што су се Вучић и Зеленски скрели и разговарали о томе шта будућност доноси. Јер, биће промена, овај рат неће трајати заувек и видећемо како ће се ствари развијати. Али, верујем да су протекли месеци били важни за народ у Србији да види каква је заиста Русија, и да Србија треба да се помери западно, ка евро-атлантским системима – похвалио је амбасадор Хил свог љубимца Вучића, коме је знатно скратио поводац.
Међутим, познато је да господари никад нису задовољни својим слугама, увек траже више, боље и јаче. Док Хил глуми доброг полицајца, Виола фон Крамон се уживела у улогу лошег полицајца. Известитељка Европског парламента за Косово и европосланица је Вучићев састанак са Зеленским описала као покушај трговине: „оружје за непризнавање Косова“.
– Врло вероватно да је Александар Вучић договорио сусрет са Зеленским с намером да изврши притисак на Украјину. Као, Србија ће дати оружје Украјини, а тражиће непризнавање Косова. Надам се да Зеленски разуме који политички ризик може да носи такав договор. Косовска независност и стабилност су такође у интересу Украјине – рекла је Виола фон Крамон.
Европска изасланица је остала верна традицији идиота из Брисела, који оваквим изјавама представљају Вучића као заштитника Косова и Метохије, а зна се да је он допринео учвршћивању државности албанске лажне републике више него они. Ипак, Вучић добро зна са чим и зашто тргује. Оружје даје Украјини, а независност Косову само због себе, да би добио дозволу Запада да још мало остане на власти. Вучићева рачуница је једноставна – дан, који дуже проведе на власти, биће дан мање у затвору. Исти рачун има и Србија. Сваки дан који Вучић проведе на власти, Србија ће провести у окупацији. То ће тако трајати док грађани Србије не престану да чекају Американце, Европљане или Марсовце да им донесу слободу. Уместо странаца, сами Срби морају луткара да ставе на поводац и приведу к познанију права.
