Прочитај ми чланак
Београђанка М. М. одлучила је да болесној познаници спасе живот тако што ће јој поклонити бубрег, а интервенција, због компликованог случаја, морала би да се обави у иностранству. Пре одласка, електронском поштом лекарима је требало да пошаље опсежне лабораторијске анализе како би доказала да је здрава. Желела је да избегне чекање на резултате у државној установи и одлучила је да послуша пријатеља лекара који јој је саветовао да анализе обави у приватној лабораторији „Биомедика”. Проблем је настао када је добила резултате анализа.
– Резултате су ми слали мејлом са најлепшим захвалницама што имам поверења у њих и њихову стручност. Сви, осим последњег, потврђивали су да сам одличног здравственог стања, што су показали и претходни прегледи специјалиста. А онда је уследио шок. Анализа 24-часовног сакупљеног урина показује да је такозвани клиренс креатинина дупло већи од дозвољених вредности, што значи да су ми бубрези озбиљно болесни и да вероватно једва ходам. Црв сумње се увукао у мој ум, иако се осећам одлично. Отишла сам у лабораторију да тражим да ми печатирају налазе и рекла сам да ћу их тужити ако се покаже да су погрешили. Није им пало на памет да кажу да је резултат такав да хитно мора да се понови анализа – истиче М. М.
Наша саговорница наглашава да је анализу поновила у другој лабораторији, где се показало да је одређени параметар нижи од референтне вредности, па се запитала да ли је могуће да се резултати две престижне лабораторије у размаку од само неколико дана у тој мери разликују.
– Никако не смемо заборавити да у државним лабораторијама често нема неопходних реагенаса тако да одлука да се иде код приватника није само ствар комодитета већ често и неопходности. Убрзо сам схватила зашто су у „Биомедици” били мртви хладни због моје претње тужбом. Осим што таквих тужби ваљда уопште није било, ни адвокати не показују ентузијазам. Један који је хтео да ме „скине с врата” препоручио ми је да пре свега нађем судског вештака. У списку медицинских вештака који је објављен на сајту Министарства правде нашла сам само два нефролога. Разговарала сам са једним од њих, који ме је изгрдио што се усуђујем да зовем, јер то није обичај – већ то чини адвокатска канцеларија или суд – каже М. М.
У лабораторији „Биомедика” објаснили су да не могу да коментаришу ниједан случај док не виде резултате пацијента и то уз одобрење те особе. Тврде да све раде по правилима, јер су акредитовани и имају две стандардизације. У случају да постоји неки сумњив резултат и да је особа незадовољна, у овој лабораторији кажу да анализе понављају и да их шаљу у неку другу од својих лабораторија.
Ипак, поставља се питање, како је могуће да иста особа добије различите резултате анализа у различитим лабораторијама.
Бранимир Спасојевић, председник Асоцијације лабораторијских технолога и техничара Србије, објашњава да је могуће да се то догоди најчешће због коришћења различитих референтних вредности у различитим лабораторијама. Могуће и да разлози за одступање у резултатима буду објективни – уколико је пацијент дао крв и урин на анализу, затим јео или имао јаку физичку активност, па онда отишао у другу лабораторију да да узроке. Ипак, напомиње Спасојевић, грешке при раду лабораторија су могуће, али је њихова обавеза да поново узму узорак крви или урина од особе и да понови анализу.
– Никако не треба радити анализе из истог узорка. Такође није дозвољено да особа део узорка да у државну лабораторију а други део носи у приватну, јер узорак може да се оштети у транспорту. У интересу лабораторија је да раде по правилима и стандардима. Некада се дешава и замена узорка. Чињеница је да су лабораторије које су почеле да раде са системом бар-кодова, грешке свеле на минимум. Важно је и да се стално обављају стручне контроле и апарата и реагенаса – објаснио је Спасојевић.
До сада, како наводе надлежни, ниједна лабораторија није затворена због издавања резултата анализа са грешкама.
Контрола квалитета рада
У Министарству здравља кажу да је након почетка рада лабораторије прописана обавеза да она обавља сталну унутрашњу контролу квалитета рада, а по плану су ту и редовне спољне провере квалитета стручног рада. Рад лабораторија надзире и здравствена инспекција (законитост рада, спровођење прописаних мера…), а већ годинама постоји и спроводи се спољашња контрола квалитета у свим клиничко-биохемијским лабораторијама. Ту проверу обавља Центар за биохемију КЦС-а у сарадњи са Друштвом медицинских биохемичара Србије, кажу у Министарству здравља.
(Политика)
