Pročitaj mi članak
(АЛО)
Институт за трансфузију крви Србије годинама гратис користи медицинске апарате у власништву приватника, што истовремено повлачи обавезу куповине потрошног материјала истих дистрибутера и илуструје пример системске корупције у здравственом сектору.
На такав начин, Институт је фаворизованим фирмама поверио набавке потрошног материјала и тестова директном погодбом, без јавног тендера, у вредности од 180 милиона динара.
У Институту потврђују наша сазнања да та установа гратис користи туђе медицинске апарате, одбијајући да одговоре о каквој врсти апарата је реч.
– На неограничен временски период један апарат је добијен од фирме “Makler” (2010), док је на период од шест година добијен један апарат од фирме “Abbott” (2011). Затим, на период од пет година добијен је један апарат од фирме “Diahem Gramin”, а на једногодишње коришћење добијено је четири апарата од фирме “Medicon” (2011). На коришћење су добијена три апарата од фирме “Medicon” (2012), и то на период од годину дана, уз могућност продужења – наводе у Институту. Међутим, извор из Института тврди да су позајмљени апарати за тестирање и анализу крви углавном затвореног типа, што значи да користе једну врсту потрошног материјала, односно тестова.
– Одређена фирма има интерес да уступи на коришћење своје апарате како би потом наша установа морала да користи потрошни материјал који они дистрибуирају. Овде се поставља питање објективних потреба Института и перфидног сужавања конуренције на тржишту. Најважније питање јесте свакако економичност цена по којима смо условљени да купујемо потрошни материјал – каже извор. Он потврђује да је, од средине 2009. године, па све до 2012. године, фирмама од којих је позајмио апарате Институт за тестове и потрошни материјал платио више од 180 милиона динара!
Тестове за полно преносиве болести произвођача “Abbott”, чији апарат је гратис користио Институт, било је могуће купити једино од фирме “Farmaprom” и плаћени су преко 120 милиона, тврди наш извор. Затим набавка потрошног материјала од “Mediconа” плаћена је око 27 милиона, “Makler” је зарадио више од 17 милиона динара, док је више од 18 милиона отишло предузећу “Diahem Gramin”. Институт је све уговоре закључио у преговарачком поступку, без спровођења јавног тендера, што потврђују и подаци Управе за јавне набавке. Иако су били расположени за разговор, у менаџменту фирме “Diahem Gramin” нису желели да кажу колико су новца тачно зарадили, али су потврдили да су Институту позајмили један апарат, и то “на реверс”, без уговора.
– Интерес наше фирме је био да се на дотичном апарату користе наши тестови, што је у складу са пословним интересима сваке фирме која послује са Институтом – наводи се у одговору из “Diahem Graminа”. И поред упорних покушаја нисмо успели да добијемо одговоре на питање да ли је мотив продаје тестова преовлађивао и код других фирми.
РЗФО: Не сме да буде фаворизације!
“Став РФЗО је да здравствене установе приликом склапања уговора не смеју да фаворизују добављаче, као и да рационално морају да користе опредељена средства”, поручују из Републичког фонда за здравствено осигурање и додају да су о томе “писмено обавестили прошле године све здравствене установе”.
„Право на здравље”: Затражићемо реакцију ЕУ!
Мирослав Петровић из Удружења корисника здравствених услуга “Право на здравље” тврди да све пријаве о корупцији у сектору трансфузије за сада сакупљају прашину у фиокама Министарства здравља.
„Институт би требало да је последња установа која демонстрира изигравање прописа и корупцију приликом позајмљивања апарата. Највећа одговорност лежи на Министарству здравља, које подстиче спрегу директора здравствених установа и продаваца медицинске опреме. У сарадњи са НВО “Доктори против корупције”, затражићемо реакцију из Брисела“, каже он.
