Pročitaj mi članak

Ko su Vučićevi kandidati za predizborno hapšenje

0

Davno je neko primetio da je onaj koji je ubio jednog čoveka zločinac, a neko ko pobije stotine ljudi – narodni heroj. Danas u Srbiji sličnu paralelu možemo da povučemo i sa narkoticima. Neko koga uhvate sa džointom može da fasuje robiju, država će ga tretirati kao kriminalca, ali zato onaj kome pronađu najveću plantažu marihuane u Evropi i zaplene četiri tone ove opojne travke, zavredi da u njegovu odbranu stane vrh vlasti.

Сам председник Александар Вучић каже да Предраг Колувија, власник пољопривредног газдинства „Јовањица“, није убио никог већ је имао тону марихуане, коју је много држава легализовало, те да не постоји пример да због тако нечега овај „пољопривредни произвођач“ буде две године у притвору.

Наравно, председник помало наврће воду на своју предизборну воденицу када каже да се очигледно неко плашио нечега што би могао да чује. Онда исти тај Колувија исприча у Ђукин микрофон како су му полицајци, наравно блиски сарадници Небојше Стефановића, тражили да за вутру оптужи Андреја Вучића и Звонка Веселиновића.

Замислите, председник скупштинског Одбора за правосуђе, члан Државног већа тужилаца и Високог савета судства Владимир Ђукановић је Колувијин адвокат и лични новинар који га је након пуштања из притвора интервјуисао.

Исти адвокат угостио је у својој емисији бившег заменика начелника СБПОК Горана Папића, који је такође за све неподопштине оптужио Небојшу Стефановића.

Ако знамо да су „Јовањицу“ обезбеђивали припадници безбедносног сектора Србије из БИА, полиције и Војнообавештајне агенције, закључак је да је највећа плантажа марихуане у Европи била државни или бар парадржавни пројекат. Кажем државни или парадржавни, јер је јако тешко рећи где престаје држава, а почиње СНС или лоцирати ону тачку где државне структуре постају мафијашке.

Дакле, и актуелна дешавања око „Јовањице“ само су припрема за предизборно уздизање Вучића, где ће морати да се покаже као праведни судија који чак и својим кадровима пуни апсане, а кандидата за такву једну показну вежбу има поприлично – Славиша Кокеза, Дијана Хркаловић, па чак и Небојша Стефановић.

Да се одмах разумемо. У мафијашкој држави нису сукобљене струје у владајућој странци или коалицији. У мафијашкој држави у рату су два мафијашка клана, а Небојша Стефановић је силом прилика у овој другој ОКГ (Организована криминална група по језичком лексикону МУП Србије, прим. аут).

Зато је у оном првом и даље Синиша Мали, министар задужен за прање новца, црне фондове, оснивање офшор компанија и остале финансијске акробације. Објављивањем афере „Пандорини папири“ дефинитивно је потврђено да је Синиша Мали као власник две офшор компаније са Британских Девичанских Острва купио 24 стана у Бугарској.

Ево шест година лажу нас и Синиша Мали и Александар Вучић у вези са овом афером. Сад кад је међународно истраживање потврдило налазе КРИК-а, гласно се заћутало на ту тему.

Британска Девичанска Острва, порески рај који користе политичари, тајкуни и криминалци да би сакрили имовину, користио је и Вучићев кум Никола Петровић, потврдили су „Пандорини папири“. Засад, Петровић само није пријавио да је држао компанију регистровану у пореском рају.

За све ово крив је наравно – Ђилас. Како? То не знам, али сам сигуран да би политички следбеници најбољег студента права нашли неко објашњење. А и Урсула фон дер Лајен је рекла да је Србија напредовала. Толико да ако сад не ставим тачку, новине које читате неће стићи на киоске. Нико из Србије није смео да их штампа, а мајстор треба добро да тера камион да би на време из Осијека стигао у Београд.