Прочитај ми чланакМитрополит Амфилохије, поред тога што је био црквено лице, имао је и значајну улогу у политичком животу Србије и Црне Горе. Као његова политичка заоставштина остаје бескомпромисан став по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије, али и оштро супротстављање политици режима у Београду и Подгорици.
Откако је 1990. године, постављен на место митрополита у Црној Гори, Амфилохије је пуних 30 година био сведок бурних политичких догађаја, у којим је и сам имао веома активну улогу. Његови односи са кључним актерима политичке сцене, значајно су обликовали политички живот у две државе.
Као заклети антикомуниста, био је противник Слободана Милошевића, којег је сматрао последњим комунистичким лидером у Европи. Зато је Амфилохије, током деведесетих година, подржавао Мила Ђукановића, којег је сматрао модерним европским лидером, а који се успротивио политици званичног Београда. Такође, показивао је симпатије према тадашњим лидерима опозиције у Србији, па је у манастиру Острог крстио младог Чедомира Јовановића, једног од вођа студентских протеста.
Међутим, Амфилохије је у међувремену изменио нека своја гледишта, те је Слободана Милошевића посетио у притвору Хашког трибунала и поклонио му Библију. Након Милошевићеве смрти, Амфилохије се извинио што није сведочио у процесу који се водио против њега.
На сахрани премијера Зорана Ђинђића, Амфилохије је одржао говор који је изазвао доста контроверзи.
– Кад сам ја поручио: Ко се ножа лати, од ножа ће и да страда, то је било упућено Зорановим убицама. А приписали су да сам то управо њему упутио. Какав фалсификат и зла намера. Гледајте, после тог мог говора, један мој сабрат ми каже: „Па ти, човече, од њега направи свеца“… Одговорио сам (му): „Казивао сам оно што јесте и како су ми срце и ум налагали“. Трагично сам доживео убиство премијера Ђинђића – објаснио је Амфилохије.
Митрополит је био и велики пријатељ са лидером босанских Срба, Радованом Караџићем.
Амфилохије је био и заступник конзервативних друштвених вредности, што га је учинило иконом национално опредељених Срба. Остаће упамћен као непомирљиви противник ЛГБТ популације, о којој је говорио изразито негативно. Такође, био је противник абортуса, оптужујући Српкиње да су постале чедоморке.
Председавао је Синодом и био заменик патријарха Павла док је био болестан од краја 2007. до његове смрти, а затим и до избора патријарха Иринеја 22. јануара 2010. године. Кандидат за патријарха СПЦ био је два пута.
Налазећи се на челу црногорско-приморске митрополије, Амфилохије је учинио доста на обнови духовности српског живља у Црној Гори, обновивши много цркава и манастира, те увећавши број верујућих. Покренуо је и црквену издавачку кућу Светигора. Остаће упаћен као толерантан према припадницима других религија, а посебно су значајне и његове заслуге на зближавању Ватикана и СПЦ. Заједно са епископом бачким, Иринејем Буловићем, 2016. године, био је у званичној посети Ватикану.
Ипак, последње године живота митрополита Амфилохија, обележио је однос према председницима Србије и Црне Горе, Александру Вучићу и Милу Ђукановићу, те ће, ипак, по томе остати највише запамћен.
– Власт у Београду ће издати Косово и Метохију ако им само нешто дају, што потврђује недавна изјава Александра Вучића да признања Косова нема без компромисног решења. Срам било њега и сваког другог који се одриче свога бића, памћења, светиња… Срамна је то прича. Тај завет је уграђен у историју и само биће српског народа. Кажу, тамо на Косову нема ништа. Нема ништа у њиховој глави, а на Косову има! Остали су не само гробови и гробља, већ светиње и народ божји, онај најистрајнији Богу и светом Лазару, да научи и нас како треба бити веран Богу и светињама изворним – рекао је Амфилохије у септембру прошле године.
Амфилохије је био један од ретких у СПЦ који се одупро непристојним понудама власти Вучића и на тај начин сачувао свој и углед цркве.
– Не слажем се са одлуком Синода Српске православне цркве да додели орден Вучићу, са чим се не слаже ни велики број архијереја. Што се мене лично тиче, а верујем и један добар део наших архијереја није тиме задовољан, није била ово прилика за тако нешто. Овде је присутно било и остало оно што обједињује и сједињује и Цркву и народ. Господин Вучић је председник, наравно привремени, као и сви председници Србије и то је за поштовање за оне који су га изабрали, али он није председник Српског народа у свету.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 30, 2020
Овако је говорио Амфилохије
После потписивања Бриселског споразума одржао је опело целој српској влади на челу са Ивицом Дачићем. Ово га је ставило на „црну листу“ Вучићевских медија, који су га провлачили кроз медијско блато, не пропуштајући ниједну прилику да се обрачунају са њим.
Амфилохије је изменио и свој став према Милу Ђукановићу, а пресудно је утицао да после 30 година власти, његова ДПС изгуби изборе.
– Он (Мило Ђукановић – прим.аут.) је једно време био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве. О томе сведочи разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У време сукоба са (Момиром) Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вештији од њега: користећи углед цркве први и последњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили „наложи га наопако“), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла… Сад се види на шта је то искористио.
Пресудан моменат који је допринео паду Мила Ђукановића, а који је Амфилохије искористио како би га послао у политичку историју, био је контроверзни Закон о слободи вероисповести, којим је Ђукановић покушао да минимизира утицај СПЦ у Црној Гори и присвоји црквену имовину.
– Муке са овим законом су, између осталог, настале и због тога што није било праве, цивилизоване комуникације државе и Цркве. Није било званичне, институционалне кореспонденције. Него гомила неких медијских објава и саопштења. А при том нисмо били у равноправној позицији. Влада је била предлагач, и имала је обавезу да она иницира контакт. Дакле, тога није било – и сад страхујемо да неће у правом смислу ни бити.
Нажалост, Амфилохије неће дочекати да види реализацију свог вишегодишњег сна да дочека прву владу слободне Црне Горе.
СПЦ је тако смрћу Амфилохија изгубила и једног од својих најмоћнијих људи, са великим утицајем у народу, а, такође, и великог теолога.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 30, 2020
