Pročitaj mi članakDa takve inicijative dolaze iz krugova bliskih Nenadu Čanku, to zaista nije ni novo ni čudno. Međutim, čudno je da one naiđu na razumijevanje Vlade Srbije i nadležnog ministarstva. Nekim slučajem, po ovome pitanju je nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (divan resor zaista), čiji je opet čelnik Gordana Čomić.
Министарка Чомић прихвата војвођанску нацију
Она је у недавном гостовању на Првој, у једној жустрој расправи са водитељком, говорила о томе како о тим питањима треба повести друштвени дијалог и разговарати са иницијаторима. Иако је покушала да сачува за себе свој став, пар пута јој се омакло да каже понешто афирмативно о самом приједлогу. Отприлике је то правдала идентитетом који је тобоже изграђен у мјешовитим браковима и који се не може уско везати за постојеће чисто националне културе.
Сличан разлог помиње и испред ЛСВ-а, Александар Мартон. Он каже како је „Војводина већ 170 година историјски, културно и цивилизацијски заокружен простор, већ више од осам деценија је аутономни ентитет у бившој Југославији и Србији. Потпуно је нормално да на таквом простору, где имамо петину мешовитих бракова, људи се поистовећују са тим простором, Војводином, и да су створили један свој аутентичан, војвођански идентитет.“
Да ли ова иницијатива за војвођанску нацију има историјско оправдање?
Ако се узме у разматрање тај аргумент прво се мора рећи како Војводина не постоји 170 година као историјски заокружен простор. Ова данашња Војводина нема историјски континуитет са Војводином из 19. вијека. Ни на семантичком нивоу се не ради о континуитету. Наиме, након револуције из 1848, формирано је Српско Војводство, које је кратко трајало, јер је након слома Угарске формирана аутономна област „Војводство Србија и Тамишки Банат“.
Дакле, одмах упадају у очи ријечи Србија и српско. Оне недвосмислено показују који је народ конститутиван у томе Војводству и ради кога оно постоји. Јер, здравом логиком се водећи, да се питало Мађара, оно би се утопило у Угарску, с друге стране, да се питало Нијемаца некако би жељели чврсту управу Беча.
Овако пошто се морало изаћи у сусрет српскоме народу добили су своју аутономију у виду Војводине и она по њима и носи име. Па тако и први њен вођа Стеван Шупљикац добија чин војводе. Већ тада су јаке везе са матицом Србијом и у току самих борби 1848. године стижу помоћни одреди Стевана Книћанина. Книћанина, што није лоше поменути, у својим писмима и сам Његош помиње и додјељује му престижну Обилића медаљу.
Но, да не одемо далеко треба још поменути да, наравно има периода када Војводина није имала своју аутономију. Такав је и период краљевине Југославије, када је њена аутономија потпуно изгубила смисао, прикључујући се матици Србији. Јер сулудо би било тражити сам од себе аутономност. Додуше, било је неких петоколонаша који су у ономе добу „пунктација“ с почетка 30-их година тражили аутономију али су ти захтјеви били маргинални.
Дакле, историјска Војводина губи смисао када је у истој држави са остатком Србије. Оно што је данашња Војводина, то представља један аманет Брозовог режима који је на линији осуде тзв. „великосрпске хегемоније“, на сваки начин покушао да докине Србију и српски народ. Тако да Војводина није никакво позитивно наслијеђе мултикултурализма, него је акт једне тоталитарне политике која се на бруталне начине обрачунавала са нашом националном идејом. Баштиници те идеологије данас нама намећу војвођанску нацију.
Како ће се изјаснити они из мјешовитих бракова?
Друга ствар, ако се већ одређени број људи не може опредијелити национално јер долази из мјешовитих бракова и слично, нека се изјасне као Срби. Јер њихова држава је Србија и ако се идентификују са њом онда нека се изјасне да су припадници конститутивне српске нације. Њихово католичанство није препрека за то, Срби имају и своју католичку традицију. И они Срби и остали Јужни Словени који су остали у Мађарској су у великом броју прихватили припадништво мађарској нацији. С тога их данас нема укупно преко 1 проценат. Па ако се воде том логиком, нека се изјасне као Срби.
Водећи се тим историјским чињеницама истински српски патриота ће с правом изразити забринутост поводом ових и сличних иницијатива. Јер када се све намјере оголе чини се да овакви приједлози имају једини циљ да даље докину српски национални корпус и направе некакву основу за даљи војвођански сепаратизам.
Како на војвођанску нацију гледају СНС и предсједник државе?
Па се, поред тога, јавља питање зашто наша Влада ове приједлоге озбиљно узима у разматрање. Зашто их ресорна министарка подржава? Да би ситуација била доведена до још већег апсурда, онај који је дотичну министарку поставио је против овога приједлога. Није то само његов став него и став неких министара и велике већине данас у Србији највеће партије, СНС-а.
Пошто ствари очигледно стоје тако, питамо се, сасвим оправдано, зашто је поменута Гордана Чомић уопште постављена на мјесто министра. Ко то кадрира у српској Влади? Чини ми се да су ту упетљане исте руке које су нам бирале и премијерку.
Неко се покушава играти са нашим патриотским осјећањем
Како то да иста Влада уводи у школе интонирање химне, а њен мнистар на мала врата прави нову нацију? У каквом то имагинаријуму ми живимо? С једне стране се Србија зближава са Републиком Српском, с друге нам одређени изгледа дубоки центри моћи подривају тло под ногама кроз сличне иницијативе. Ко допушта да те структуре утичу на званичну политику наше државе? Чини ми се да је одговорност овај пут јасна и да је треба јасно персонализовати у лику предсједника државе. Он је тај који је бирао Владу, он сноси потпуну одговорност за оно што Влада и њени министри појединачно раде.
Заиста ово медијско-политичко поигравање са народом постаје све апсурдније. Свакодневно нам се сервира и то баш из кругова блиских Влади Србије, јефтини патриотизам. Прије пар дана на Кочићевом збору, се држе ватрени говори па се онда пјева Гоци бенд под шатором (силно би се Кочић обрадовао). Продаје нам се патриотска магла од најопскурнијих ликова које је ово несрећно друштво могло изњедрити. Па у сред тога нас као гром из ведра неба погоде ЛГБТ закони, војвођанске нације и сличне непогоде. Неко се одлучио озбиљно заиграти са овим народом, и то мора што прије престати. Српску националну идеју треба поставити на темеље искрене, праведне и културне, а не на ову какофонију сензационалистичког примитивизма.
