Pročitaj mi članak
(Телеграф)
Након што је обезбеђење сплава “Саунд” на Старом сајмишту брутално пребило Федора Фримермана (30) који је од последица батина преминуо, у јавности се покренуо низ питања ко су момци који у ноћним клубовима представљају обезбеђење и где је граница њиховог “обезбеђивања”? Шта је потребно да би неко постао обезбеђење неког клуба и ко стоји иза њега, ако “претера” у обављању своје делатности?
Није тајна да су многи крвави обрачуни везани управо за примат над обезбеђењем клубова. Ова места су често била попришта пуцњаве, туча, пребијања гостију. Њих, најчешће, обезбеђују ултимат фајтери, навијачи, кик-боксери, набилдовани момци, најчешће припадници навијачких и криминалних група.
– Зна се ко то ради, то су уличари, бивши боксери и дилери, који за 20-30 евра пристају да се тако понашају, али њих не запошљавају агенције за обезбеђење, већ они којима су потребни, а зна се ко су ти људи. Цео тај свет повезан је са мрачним радњама и тржиштем наркотика – каже менаџер познате београдске агенције за приватно обезбеђење.
Саговорник Телеграфа који се бави приватним обезбеђењем каже да ће ретко који власник ноћног клуба запослити приватну агенцију јер је то превелики трошак, а и клубовима се не исплати да им се “неко са стране меша у послове”.
– Да ли су криминалне или навијачке групе, потпуно је свејдено. Те групе које послују држе посао с наркотицима и то је једино важно, а то да раде под маском обезбеђења није тајна – каже саговорник Телеграфа.
Криминолог Златко Николић каже да је проблем с овом врстом обезбеђења непостојећа законска регулатива, која послодавцима ни на који начин не забрањује да запосле некога ко има криминални досије или неку мрачну прошлост.
– Обезбеђење на сплавовима подељено је на навијачке групе, односно њихове босове, које тако “купују послове”. Неко тврди да ту има и нарко-дилера. У ланцу су свакако и власници клубова, јер они свакако не би запошљавали такво обезбеђење да су “чистих руку” – каже Николић.
Он напомиње да на оваквим местима ни гости нису “цвећке” јер кад се упутите у неки клуб, или сплав, требало би да знате где сте пошли.
– Сплавови му дођу као сива зона. Али оно што је битно је да обезбеђење не може да бије госте. То у криминалном свету не постоји. Чак и мафија својим гостима гаранртује безбедност. Али код нас се не зна ко је мафија, ко гост – додаје Николић.
Број агенција за приватно обезбеђење које послују у Србији готово је немогуће утврдити, јер су многе регистроване као удружења грађана или раде под другим делатностима. Велики број је регистрован и као привредна друштва. Специјалне дозволе за њихов рад нису потребне. Довољно је да се региструју.
Многе агенције неће ни признати да се баве физичким обезбеђивањем, већ ће се сакрити под вео “техничког и дигиталног обезбеђења”, а у свакој ће вам рећи да при запошљавању кандидате проверавају у МУП-у и судовима.
– Прво, мушкарац који жели да се бави овим позивом мора да има завршену средњу школу, треба да је старосне доби између 22 и 55 година, и мора да буде физички спреман. Ми при запошљавању обавезно тражимо и уверење МУП-а да особа није кажњавана, али и уверење из суда да се против њега не води поступак и да никада није осуђиван. То је битно јер може да се догоди да особа није кажњавана, али је поступак против ње у току – каже власник једне агенције за приватно обезбеђење. Многе од њих, своје раднике ни не запошљавају, већ им исплаћују дневницу “на руке”, при чему немају никакав папир да су запослени.
На питање где је граница коју обезбеђење не сме да пређе, и ко ту границу одређује из агенције кажу да за свако радно место постоје правилници којима се одређује шта се сме, а шта не. Како је законски ова област неуређена, највећа одговорност је ипак на самој особи: “На ономе ко ради је да изабере да ли ће свој посао обавити професионално, или ће да пукне у секунди и убије неког.”
Полицији је у интересу да сарађује са обезбеђењем
Начелник београдске полиције Младен Кулибрк потврдио је речи наших саговорника о томе да је ова област јако неуређена, јер се Закон о приватном обезбеђењу налази у процедури и то полицији много отежава посао. Кулибрк каже да “докле год се та област не уреди, ситуација ће бити оваква”. С друге стране, по његовим речима, полиција се и у оваквим условима труди да што боље сарађује са “правим агенцијама за обезбеђење”.
– Полицији је у интересу да успостави добру сарадњу са свим грађанима, а нарочито са онима који се баве безбедношћу – каже Кулибрк и појашњава да велики проблем представља то што је деловање обезбеђења регулисано кроз неколико закона – Закон о оружју, затим Закон о удружењу грађана… Сваки од тих закона може на другачији начин да протумачи ситуацију из области приватног обезбеђења и то се најчешће чини како би се стране “оградиле”.
Закон о приватном обезбеђењу
Доношењем овог закона, на чије се усвајање чека пуних 13 година, бројне ситуације у вези са овим начином обезбеђења, биће јасно дефинисане. Прва од њих јесте ко може, а ко не да се бави овим послом, односно ко додељује лиценце за вршење пословања приватног обезбеђења.
Сваки радник ће бити лиценциран, као и предузеће које пружа услуге. Предузећа за обезбеђење ће бити дужна да сваки уговор и свако радно место које отворе пријаве надлежној полицијској станици да би полиција могла да ради контролу службе обезбеђења. Такође, прекршајно ће бити одговорни и они који ангажују обезбеђење, као и онај који пружа услугу, ако не поштује законске услове.
Овим законом биће регулисано и како приватно обезбеђење сме да користи оружје:
– За вршење послова физичке заштите, правна лица и предузетници за приватно обезбеђење могу поседовати полу аутоматско оружје, пиштољ калибра 9мм, код којег се једним повлачењем обарача може испалити само један метак. Правно лице за приватно обезбеђење не може поседовати ватрено оружје у броју већем од једне половине броја запослених службеника обезбеђења који имају Лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем – стоји у Члану 24. Закона који тек треба да се усвоји.
