Прочитај ми чланакМоже ли Трамп зауставити Xијеву стратегију експанзије?
Припремајући се за пут у Кину помоћно особље Доналда Трампа добило је налог да понесе и један видеоклип. Не било који него посвећен приказивању пред Си Џинпингом и његовом супругом Пенг Ли Јуан у тренуцима одмора након напорних разговора с америчким председником. Тако је кинески председнички пар на великом платну слушао и гледао песму коју је отпевала шестогодишња Арабела Кушнер, унука председника Доналда Трампа. Певала је и рецитирала кинеске песнике – на кинеском. Домаћини су се одужили изјавом да је приказ био врхунски – пренио је Њујорк Тајмс на крају свог репорта о разговорима Си – Трамп у Пекингу.
Том епизодицом показује се да је сусрет двојице од тројице најмоћнијих људи свијета протекао у међусобном ласкању при чему је амерички председник био много речитији. Ни трага од Трампа који је од предизборне кампање па надаље најављујући да ће ударити по Кини и нагазити им на реп првом приликом. Кина уништава америчку економију својим ниским ценама и ужива повлаштен положај у међусобној трговини, што за последицу има пропаст америчких фабрика и америчке радничке класе – уобичајене су фразе Доналда Трампу адресиране на Пекинг. Уз вербалне изливе иду и свакодневна одмеравања морнаричких снага у Јужном кинеском мору тако да готово нема дана без вести о блиским сусретима.
Демонстрација моћи
Цела та реторика и звецкање оружјем нагло су престали уочи разговора Трампа и Сија у Забрањеном граду. Трамп је благоглагољио о великом и моћном домаћину, а Си га је слушао непромијењена израза à ла Буда. Из залеђеног смијешка кинеског вође, као и обично, није се дало наслутити што заправо мисли, али нико од проматрача није уочио знаке одушевљења.
Трамп и Си већ су се једанпут сусрели у Америци, моћни Кинез био је његов гост на Флориди, а за време тог сусрета Трамп је заповедео испаљивање 56 крстарећих пројектила на Сирију. Ни овога пута није изостала демонстрација војне моћи Америке, па је тако непосредно након разговора у Пекингу почела велика војна вежба америчких поморских снага и савезника недалеко од обала северне Кореје. Три носача ваздухоплова са 180 летелица, безброј пратећих бродова што америчких, што јужнокорејских, непознат број подморница наоружаних ракетама судњег дана, плус 20 тисућа војника задњи пут Вашингтон је окупио пре десет година, 2007. Уз јаку дипломатију овај пут и неуобичајено јаке војне снаге.
Кад је вежба почела, Трамп је већ био у вијетнамском летовалишту Да Нангу на самиту АПЕЦ-а, где се нашао и Владимир Путин. Иако је руска дипломатија по властиту саопштењу била спремна за сусрет шефова, до (макар јавног) сусрета није дошло, осим што су се двојица заповедника најјачих светских нуклеарних потенцијала срели у пролазу. Трамп је потапшао Путина по рамену, а шефови дипломатије Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон креирали су саопштење о потреби поштовања територијалног интегритета несретне земље Сирије, иако је добро познато колико се Москва и Вашингтон око тога слажу.
Тајновити састанак
Након Вијетнама Трамп је долетио на Филипине где су га дочекали мало жешћи демонстранти с поруком влади “Отерајте највећег терориста”. Нису, дакако, мислили на Трампова домаћина Родрига Дутертеа.
Будући да до разговора Трампа и Путина није дошло, кључна тачка далекоистачне турнеје америчког председника био је сусрет с Си Џинпингом. О чему се разговарало иза затворених врата, објавио није нико. Домаћини, као што је познато, немају обичај дијелити питања високе политике, а у складу с њиховом тајновитошћу понашали су се и гости из Вашингтона, огромна дипломатско-привредна екскурзија.
Оно што је познато јест да су потписани уговори о економској сарадњи тешки више од 250 милијарди долара. Тако ће Кина, наводи се, купити огромну количину високотехнолошких производа. На пример потрошит ће скоро 40 милијарди долара на купњу Боингових путничких ваздухоплова, чак 260 ускотрупних и 40 широкотрупних. Што такав посао значи за Боинг, није тешко претпоставити. деоничари ће добро натрпати џепове. Више од десет милијарди Кинези ће потрошити на купњу телекомуникацијских напредних чипова, док ће највећа петрокомпанија Чајна петрохемикл више од 40 милијарди уложити у послове за експлоатацију гаса на Аљасци.
Међусобне увреде
Силне милијарде у будућим пословима с Кином Американце требају уверити да након Трампа господарски односи више нису једносмерна улица у којој купују Американци, а продају Кинези, него двосмерна сарадња равноправних партнера. У складу с Трамповим претњама Кини због израбљивања Америке. Што ће од свега бити, тек треба видети, но засад су постигнути сајни Пи-аР резултати.
Осим међусобних послова моћних компанија, скоро ништа није исцурило о преговорима који ни иначе нису за јавност. Северна Кореја и однос тог кинеског штићеника према Америци? Осим фраза о конструктивној улози Пекинга, ништа конкретно. Као и обично поводом велике Трампове турнеје Далеким истоком, Трамп и Ким Јонг Ун су се опет пригодно извређали. Севернокорејски вођа Трампа је назвао дотардом, или сенилним старцем, а овај је помирљиво реагирао речима - зашто ме вређа, ја му нисам рекао да је ниски дебељко.
Пјонгјанг се, изгледа, овај пут одрекао испаљивања најновије и најсмртоносније ракете у поводу вежби с три носача авиона недалеко од својих обала, вероватно по препоруци Пекинга. Добро је познато да Кина стоји иза Северне Кореје и да ће је заштитити макар и по цену рата са САД-ом. Немојте се усудити, Американцима су посве јасно поручили након што су ови започели серију војних вежби под носом Ким Јонг Уну. Вреди подсетити да Северна Кореја показивала силу најчешће као одговор на стални притисак с југа оркестриран од САД-а. Северна Кореја колатерално је средство притиска на Кину, али Пекинг другој страни никад није открио све карте односа с династијом Ким. Нико не зна у којој мери Пекинг контролише Пјонгјанг, но зна се да је економска сарадња широка. Занимљиво, Северна Кореја, најзатворенија земља свету, има развијен туризам захваљујући само томе што онамо путују углавном Кинези.
Што ће за Ким Јонг Уна значити привидно отопљивање САД-а и Кине тек ће се видети, но ипак је све мање вероватно да ће Трамп покренути масивну војну акцију на јужнокорејанског председника и његов народ.. Осим тога, чини се да време Вашингтона, као јединог и врхунаравног арбитра полако истиче. Управо је Кина добар пример слабљења моћи евроатлантске осовине, а јачања евроазијске.
Јесу ли Си и Трамп разговарали о још једној важној теми није објављено, али Кина управо у овој години покушава учврстити јуан као платежно средство за нафту. Јуан са златном подлогом требао би бити полуга која ће барем деломично истиснути долар с места светске резервне валуте број један и тако угрозити један од два америчка монопола. Први је, наиме, долар, а други неприкосновена војна сила. У том пројекту, који не може бити ни брз ни свеобухватан, већ има и значајне партнере. То су без изнимке земље на мети Америке, Русија, Иран и још једна нова поборница трговине у јуанима с другог краја свијета – Венецуела, иначе притиснута сталним хибридним нападима САД-а.
Постављање услова
Тај процес иде полако, али се удео трговине без долара као платежног средства кад је, рецимо, реч о Русији стално повећава. Две велике земље достигле су 16 до 18 посто размене у релацији рубља – јуан и тај ће постотак веројатно стално расти. Иран, такође велики нафтни извозник, тргује у јуану и другим валутама укључујући евро.
Што је у тој причи главна кинеска полуга? Изван сваке сумње главна је полуга позиција број један на лествици светских увозника енергената. Као увозник количина које расту из године у годину могу постављати увете земљама извозницама. У продору јуана на посвећено место долара најважнија је Саудијска Арабија као земља која Кини продаје највише енергената. Како ће се поставити Сауди, највернији савезници САД-а који од 1974. нафту продају искључиво у доларима, велико је питање посебно кад Кина ускоро постане двоструко већи купац нафте од Америке. Засад нема назнака да ће поклекнути пред кинеским захтевима, али ће у неком догледном времену ипак морати изаћи на руку свом највећем купцу, а тај има избор куповине и од добављача који пристају на јуан.
Као и обично кад крене преиспитивање посвећеног места долара у светској трговини стратешком робом енергентима, свашта је могуће. Покушао је Садам Хусеин, па је завршио на ужету, покушао је Моамер Гадафи, па је линчован од руље коју су усмерили британски специјалци.
Нови рат на Блиском истоку
Тако би и актуалне игре моћи могле завршити новим великим блискоистачним ратом у који би се укључили сви играчи. Саудијска Арабија и савезници против Ирана и савезника, Израел против либанског Хејзболаха, САД и Русија свака на страни својих савезника, плус отварање фронта Украјина у меком трбуху Русије. Опсег и моћ потенцијалних судеоника не искључује ни нуклеарни рат, барем у неком ограниченом облику.
Каква би у таквој ситуацији била позиција моћне Кине која убрзано гради такозвану флоту отвореног мора и отвара војне базе на позицијама кључним за контролу пловних путова, попут Џибутија где је војнике постројио особно Си Џинпинг и одржао им мотивацијски говор? Хоће ли остати у чврстом савезу са својим другим највећим нафтним и првим опскрбљивачем високотехнолошког оружја Русијом или ће се можда приближавати САД-у? Та друга опција Москви је незамислива. Али чини се и да Си Џинпинг Трамповим даровима верује онолико колико је пристојно. Након што је Трамп одлетио, државни медији су објавили серију коментара на тему стратешких односа са – Русијом.
БОНУС ВИДЕО
Aлександар Радић, коментатор и војнобезбедоносно-политички аналитичар и и др Чедомир Антић, професор на Универзитету у Београду (Филозофски факултет – одсек историја), у разговору са гл.одг.уредником Србин.инфо, Дејаном Петром Златановићем, анализирали су тренутно стање у српској дипломатији.
Aлександар Радић је на почетку умисија указао на чињеницу да, како српски, тако и западни медији, искривљују истину када су у питању руско-америчким односи на Балкану, те да приказују ситуацију гору него што на терену јесте.
У наставку емисије Чедомир Aнтић је упоредио некадашњу југословенску спољну политику, политику неутралности, за време јосипа Броза Тита, са садашњом српском спољном политиком Aлександра Вучића који више пута је истицао да Србија жели у својој спољној политици да се ослања како на подршку Запада (СAД и ЕУ) тако и на подршку Истока (Русија и Кина). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
