Прочитај ми чланакПре него што положи заклетву у Парламенту и тако и званично постане српски председник, Александар Вучић ће као премијер Србије посетити Кину и са тамошњим званичницима разговарати о проширивању будуће привредне сарадње двеју земаља.
Вучић је то објавио у недељу касно увече, проглашавајући победу на председничким изборима у Србији. И истакао је значај прошлонедељне посете још актуелног председника Србије Томислава Николића Кини, у сврху развоја економских односа Београда и Пекинга.
О српско-кинеским односима, пре свега економским, али и све значајнијој улози Кине у планетарним привредним релацијама, где и велики играчи попут САД и ЕУ имају све више респекта према „азијском тигру“, Јелица Путниковић у вечерашњој „Енергији Спутњика“ разговара са др Катарином Закић, директорком Кинеског центра при „Џон Незбит“ универзитету и Ивоном Лађевац, истраживачем-сарадником у Институту за међународну привреду и политику.
Иако је за грађане Србије поред инфраструктурних и енергетских пројеката веома битно већ успостављено партнерство у смедеревској железари и најављено партнерство око РТБ „Бора“ значајне теме су, свакако, најављене сарадње у другим гранама привреде: могућност извоза у Кину јунећег и јагњећег меса, као и вина. Међусобно укидање виза већ је изазвало реакције у регину — Хрвати су одустали од директне авионске линије Загреб — Пекинг, а на свима који се баве туризмом у Србији је да осмисле шта би могло бити занимљиво Кинезима, који у милионском броју крстаре светом.
Кинеска привредна експанзија не може се посматрати без коментара о стратешком повезивању Кине и Русије. Питање је колико оно може да буде противтежа доминацији САД. Економски успон Кине посматрају и у чланицама ЕУ — у секторима енергетике, црне металургије… Свима је постало очигледно да је Кина све присутнија и као финансијер, а један од начина пласирања свог новца али и економског утицаја је механизама сарадње у оквиру Иницијативе „16 плус 1“, којим све више инвестира у европским земљама.
