Pročitaj mi članak

Kako su Sjedinjene Američke Države i Engleska pokušale da reše „rusko pitanje“

0

Engleska i Sjedinjene Američke Države su žestoki neprijatelji Rusije

Енглеска је водила информативни, субверзивни рат против Русије од оснивања Руске империје. Британци су користили принцип: завади, разбиј и завладај. Против Русије су поставили Шведску, Турску, Иран, Пруску и Наполеонову Француску. Сједињене Државе су се, иначе, у русофобији придружиле Енглеској скоро одмах након стицања независности. Очигледно, Англосаксонци су осећали претњу за своју империју од руског света.

Англосаксонци су, у оквиру заједничког западног пројекта, претекли Француску и почели да стварају свој „нови светски поредак“ – кастинску робовласничку цивилизацију. Његова нова формација био је предаторски, паразитски капитализам. Западни свет је поробио суседне земље, народе, културе и цивилизације и исисао њихове ресурсе јер је паразитизам је основа просперитета западног света. Као и једна од њихових омиљених слика у биоскопу – вампирски гул.

Упијањем туђих ресурса и енергије изграђен је просперитет метрополе, која је касније постала свет „златне милијарде”. Западњаци су заузели и исисали Јужну и Северну Америку, Африку, Јужну и Југоисточну Азију. Потчињене су и велике древне цивилизације у Индији и Кини. Сваки покушај отпора био је брутално угушен, утопљен у крв. И исламски свет, који је представљало Отоманско царство, постао је зависна, поробљена полуколонија.

Истовремено лихварски банкарски монополи Запада покорили су две трећине света. Створен је најефикаснији паразитски систем глобалне пљачке држава и народа, финансијски империјализам. Не производећи ништа, гомила лихварских банкара потчинила је скоро све финансије планете. Они су кредитирали стварну производњу под условима удела у њој и управљања њоме.

Била је то права власт над државама и народима. Председници, премијери, министри, краљеви обично су само наизглед владали, али у стварности права власт није била у њиховим рукама, већ је била у рукама плутократа. Они су такође контролисали главне медије. А информација је моћ.

Готово сви су пали у ропство правим господарима Запада. Само у Русији њихове структуре су биле слабе. И део исламског света је одолео – Куран је забранио лихварство.

Ујка Сем је на једној плакати из хиаду осамсто осамдесет и девете године поручио европским силама:

„Господо, можете да нацртате своју мапу како год желите, али запамтите да ћу ја остати овде и да ме не можете поделити на ваше сфере утицаја“.

Криза капитализма и припрема светског масакра

Капиталистички, предаторски систем, заснован на сталном расту и експанзији, неминовно се приближава кризи. Тако је нагли успон Сједињених Држава окончан с крајем деветнестог века. И у Европи је криза почелатих година. Стопа пљачке планете је смањена. За одржавање глобалне „финансијске пирамиде“ било је потребно стално укључивати све више „партнера“, развијати све више нових земаља и народа.

До краја деветнестог века практично их није било. Скоро цео свет је био подељен на колоније, полуколоније и сфере утицаја. Сукоби су већ почели унутар западног света. Тако су енглески и француски предатори умало започели велику борбу од прерасподеле Африке.

Нови предатор, Немачко царство, покушао је да продре у њихову сферу утицаја. Немачки свет се активно наоружавао да помери старе предаторе. Америка је, користећи чињеницу да је имала најмоћнију економију, покушала да заузме туђа тржишта уз помоћ принципа „отворених врата“, слободне трговине и слободног продора капитала.

Глобална „финансијска пирамида“ је пуцкетала. Хиљаде малих и средњих индустрија је пропало. Милиони малих инвеститора и акционара су банкротирали. Велики проблеми су били у производњи и пољопривреди. Сиромаштво је достигло невиђени врхунац.

Али економска криза између хиљаду девестоте и хиљаду девосто треће године практично није дотицала банкаре и плутократе. Као и у данашње време, богати су се само обогатили. Глобална криза је дала још снажнији подстицај даљој концентрацији производње и капитала. Када су мала предузећа банкротирала, улога монопола и банака се само повећала.

Било је очигледно да ће криза ускоро поново захватити капиталистички свет. Паразитском систему је хитно био потребан нови здрав организам да би га опљачкао и овладао. Требало је пронаћи жртву, убити је и опљачкати.

Зато су господари Запада, глобални Голем, паразитска симбиоза англосаксонаца, католичког, протестантског и јеврејског света, као финансијска интернационала (такозвани „господари новца“, свет иза сцене), одлучили  да затворе „руско питање“, да униште и заплене блага руског света. Успут и да униште и опљачкају немачки свет (Немачко и Аустроугарско царство) како би се решили конкурента и потенцијално опасног стратешког савеза Руса и Немаца.

Проба светског рата

Сједињене Америчке Државе и Енглеска, које су више волеле да се боре преко посредника, хитно припремају ударно оружје, милитаристичко јапанско царство. Године хиљаду осамсто педест и треће ескадрила америчког комодора Метјуа Перија стигла је до обала Јапана и „отворила“ земљу излазећег сунца уз помоћ топова. Од тог времена јапанска елита модернизује земљу по западним стандардима.

Јапанци су брзо научили да је Бог увек на страни великих батаљона. Створили су модерну индустрију, саобраћајну инфраструктуру, војску и морнарицу. Уз помоћ западних стручњака, Јапан је стално унапређивао своје оружане снаге и градио своју морнарицу. Јапанци су тада почели да стварају сопствену сферу утицаја, циљајући на Кореју и Кину.

Британија и Сједињене Америчке Државе су на сваки могући начин подржавале агресивне тежње Јапана, наоружавали га и финансирале. Јапански ован, усмерен на Небеско царство и Русију, постао је веома згодно оруђе за Сједињене Државе и то је и данас остао.

Истовремено, западни свет је почео убрзаним темпом да организује и подржава разне врсте револуционара и националиста у Русији.

Већ хиаду девесто четврте године, заправо, Сједињене Америчке Државе и Енглеска, уз прећутну подршку других западних предатора (само Немачка је остала по страни), покренуле су рат против Русије. Јапанско царство је напало Русију. Јапан је постао смртоносан оружје у рукама Америке и Енглеске. У то време, Енглеска је припремала ударац из Персије.

Истовремено, у Русији се активирала пета колона Запада, свакакви терористи, револуционари и сепаратистички националисти. Током Прве руске револуције, покренут је монструозни терор против руских власти, великих кнезова, министара, гувернера, генерала и других великодостојника. Истовремено, најбољи, најефикаснији менаџери су убијани. Дакле, само Столипина су покушали убити једанаест пута, и успели су хиљаду девесто једанаесте године. Али Столипин је био противник рата са Немачком, схватајући да ће то изазвати најјачу дестабилизацију царства и створити услове за револуцију.

Овде је добро запамтити то да су Англосаксонци били ти који су изазвали прави међународни тероризам. Енглеска и Сједињене Америчке Државе постале су родно место међународног тероризма, усмеравајући га против Русије. У Енглеској и Сједињене Америчке Државе су се налазили свакакви терористи, сепаратисти, нацисти и револуционари, које су Англосаксонци користили по потреби. Тамо су се крили, припремајући се за нове операције.

Заправо, током Рускојапанског рата и Прве револуције у Русији, Енглеска и Сједињене Америчке Државе су водиле необјављени рат против руске цивилизације. Англоамерички терор нанео је огромну штету Русији, однео на десетине хиљада људи животе.

Русија је успела да одбије овај први и снажан ударац западног света, али је морала Јапану да уступи део острва, половину Сахалина, сферу утицаја у Кини и североисточној Кини (такозваној Желторосија). Истовремено, Јапан је био потпуно исцрпљен ратом, док је и сама Русија морала вишеструко да ојача своју војску на Далеком истоку.

Да је рат настављен, Јапанци би били поражени на копну. Стога је Запад активирао своје агенте, укључујући грофа Витеа, и склопио мир. Али није било могуће уништити Руско царство, руско самодржавље. Револуција је у том тренутку сломљена.

Енглеска, а посебно Сједињене Америчке Државе, снабдевајући Јапан и друге земље оружјем и другим материјалом, дајући кредите, не само да су изашле из тешке кризе, већ су се и обогатиле. Ово успешно искуство је одлучено да се искористи у већем обиму. Стога је Запад наставио да се припрема за велики сукоб Први светски рат. Зато грешке с почетка двадесетог века не смемо да поновимо данас, јер цена може бити превисока, много већа него што смо је платили након хиљаду девесто седамнаесте године.