Pročitaj mi članakVeć sada je sigurno da će 2017. godina biti rekordna po vrednosti kineskog investiranja u Evropi. Preuzimanje švajcarske „Singente“ od strane kineske kompanije „Čajna nešenel kemikal“ za 43 milijarde dolara gotovo je ravno celokupnim prošlogodišnjim kineskim investicijama na Starom kontinentu.
Прошла година је са 94,2 милијарде долара била рекордна по директним кинеским инвестицијама у развијене економије Северне Америке и Европе, чиме је за 130 одсто премашена претходно рекордна 2015. година са улагањима од 41 милијарде долара.
Улагања у Америци су практично утростручена, а у Европи удвостручена. Први пут од 2013. кинески инвеститори су прошле године уложили више новца у Северној Америци него у Европи. На северноамеричком континенту је уложено 48 милијарди долара, што је раст од чак 189 одсто, док је у Европи инвестирано 46 милијарди долара, или 90 одсто више.
Улагања приватних кинеских компанија су превазишла инвестиције предузећа у државном власништву. Чак 70 одсто инвестиција стигло је из компанија у приватном власништву, што, по оцени консултантске куће „Бејкер Макензи“, указује на континуирани раст корпоративне Кине у глобалној економији.
Прошлогодишњи рекорд по висини кинеских улагања би био и већи да није отказано 30 послова, 20 у Европи и 10 у Америци, вредних 74 милијарде долара.
У Европи, кинески инвеститори су се фокусирали на Немачку и Велику Британију, у које је отишло 46 одсто свих инвестиција на континенту. Највећи раст кинеских инвестиција је забележен у Немачкој. Оне су у 2015. износиле 1,3 милијарде долара, а у прошлој су биле готово 10 пута веће — износиле су 12,1 милијарду. Велика Британија је привукла 9,0 милијарди долара кинеских улагања, што је повећање од 130 одсто у односу на 2015. годину.
Финска, Швајцарска и Ирска су такође биле важни корисници директних кинеских инвестиција у 2016. години. У Финску је ушло 7,6 милијарди долара, Швајцарску 4,8 милијарди, а у Ирску 2,9 милијарди долара. У међувремену, Италија, Португалија и Француска су забележиле пад кинеских инвестиција, који је био знатан после великих аквизиција које су у тим земљама направљене у 2015. години. Тако су кинеска улагања у Италији била мања 85 одсто, у Португалији 50 одсто, а у Француској 40 одсто.
Кинези су у Европи највише улагали у информационе и комуникационе технологије — 13,7 милијарди долара, транспорт, комуналне услуге и инфраструктуру — 12,2 милијарде долара и у индустријске машине — 6,2 милијарде долара. Та три сектора чинила су готово 70 одсто укупних инвестиција.
У сваком случају, 2016. је била рекордна година за инвестирање у ИТ сектор у Европи, тако да су превазиђени нивои достигнути у Северној Америци, која је генерално мета за ИТ пословање.
„Бејкер Макензи“ сматра да ће и 2017. година бити снажна, упркос краткорочном успоравању на почетку године подстакнутом привременим мерама Кине да пооштри контролу одлива капитала због девалвације јуана која је представљала ризик по инвеститоре. На овогодишње крајње резултате би могла да утиче и строжа контрола капитала, како у САД тако и Европи. Страховања од протекционистичке политике америчког председника Доналда Трампа могла би да кинеске инвеститоре више преусмери на друга тржишта, посебно европско.
Сада је, међутим, извесно да ће ово бити рекордна година кинеског инвестирања у Европу, пре свега због преузимања швајцарске „Сингенте“ од стране „Чајна нешенел кемикал“ компаније. Оно је било вредно 43 милијарде долара, готово колико целокупна прошлогодишња кинеска улагања у Европи. То је највећа страна аквизиција кинеске компаније у историји.
Укупан овогодишњи биланс у Европи подигла би и реализација неких од 20 послова који су отказани прошле године.
Више од половине свих кинеских директних инвестиција у Европи и Северној Америци од 2000. године забележено је у последње три године. Илустративан је податак да је годишња вредност директних кинеских инвестиција пре десет година била 2,6 милијарди долара, да би прошле године достигла цифру од 94 милијарде.
Снажно залагање кинеског председника Си Ђинпинга за слободну трговину и инсистирање на предности економских интеграције указује, како закључује „Бејкер Макензи“, на даље подстицање кинеских компанија да послују глобално.
