Pročitaj mi članakPostoje pojedinci kroz čije se lične sudbine, kao kroz prizmu, prelama sudbina čitavog jednog naroda. Vlada Ilić predstavlja jednog takvog čoveka. Na njegovom primeru jasno se prati stogodišnji razvoj srpskog građanstva, od turske raje do evropske gospode, a zatim nagla propast u prvim godinama komunizma.
Прича о првом модерном градоначелнику Београда остаје замагљена без објашњења како је породица Илић дошла до огромног иметка. Коста и Костадина Илић су стара грађанска породица из Власотинца са шест синова и две ћерке (Михајло, Петар, Благоје, Сотир, Јевросима-Роска, Милан, Василија и Влада). Владин отац Коста Илић Мумџија је прешао ту прву етапу од читлук сајбије до капиталисте, пишу Урбанестране.рс.
Увећавао капитал преко мумџијског заната, женидбом, трговином, зеленашењем, откупом турских имања после ослобођења Јужне Србије (1878)… Коста је један од оснивача прве лесковачке штофаре (1895) из које ће се развити Лесковац као Српски Манчестер. Мумџија ће остати упамћен и како је међу првима, на југу Србије, слао синове у иностранство да се образују.
Влада Илић (рођен 1882), најмлађи Костин син, први је текстилни индустријалац из тадашње Србије са академским образовањем, завршио је Трговачку академију у Бечу, а потом Вишу школу у Ахену, смер за текстилну производњу. После завршетка Владиног школовања у иностранству (1904), Илићи су куповили Фабрику вунених тканина на Карабурми (1905).
Мост на Дунаву, Зоолошки врт, Храм Светог Саве…
На почетку његовог мандата отворен је мост преко Дунава, који је понео име Краљ Петар II, а спајао је Београд и Панчево. На Петровдан 1936. основао је Зоолошки врт, на земљишту које је поклонио граду. Приликом отварања врта Влада Илић је рекао да Београду оставља отворену књигу, да из ње учи и да ће судбина врта зависити од разумевања Београђана. У почетку је врт заузимао нешто преко 3,5 хектара, да би пред рат заузимао простор од преко 14 хектара, што је двапут више него данас. Београд је званично проглашен за туристичко место 22. децембра 1936. решењем министара трговине и индустрије. Влада Илић је био један од потписника повеље за обнову изградње Храма Светога Саве из 1939. године, када је, коначно, после неколико деценија ишчекивања, положен камен темаљац за ову раскошну богомољу.
Влада Илић се оженио Олгом Јовановић Дунђерски, унуком чувеног Лазара Дунђерског, који је био пословни партнер Косте Мумџије. Олгина тетка била је чувена Ленка Дунђерски. Венчани кум Владе и Олге био је лично краљ Александар И Карађорђевић.
Опанчарска афера
До почетка Првог светског рата Влада Илић је проширио и моденизовао три нове фабрике у Београду, које ће бити тешко оштећене и опљачкане за време окупације. У ратним годинама за Владу Илића и његову браћу везују се противуречне информације. Они су о своме трошку за време балканских ратова у фабрици штофа у Београду организовали добровољну болницу са 40 постеља, као и Дринску сталну војну болницу у фабрикама у Лесковцу током Првог светског рата. Међутим, њихова се имена помињу међу оптуженима у опанчарској афери из 1914. године.
После рата Илић обнавља фабрике и шири производњу ван граница некадашње Краљевине Србије. Јула 1922. на конференцији индустријалаца на Бледу, Влада Илић је један од оснивача, а потом и председник, Централног савеза индустријалаца Краљевине СХС. Тада је донета и заједничка резолуција, упркос отпору неких привредника из Босне, Хрватске и Словеније. Већ наредне године на Бледу, Влада Илић је проглашен за привредника године 1923.
На врхунцу моћи Концерн Косте Илића поседовао је 15 предузећа у Србији са Војводином (Власотинце, Лесковац, Београд, Велики Бечкерек и Оџаци) и два у Хрватској (Карловац). Године 1930. имовина им је процењена на 40 милиона динара, резервни фонд је износио 65 милиона динара и годишња вредност производа 250 милиона динара.
Велики успех уочи рата
Светска криза 1929. године, изазвана крахом берзе у САД, погодила је 1930. и Краљевину Југославију. Концерн Илића последице кризе делимично ублажава кредитом Народне банке. Уочи рата 1939. године, остварује велики пословни успех снабдевајући војску, чиме враћа индустријску империју Илића на позиције пре глобалне кризе. Фабрике у годинама Другог светског рата прекидају рад због бомбардовања, па настављају, да би доласком комуниста биле одузете од Владе Илића.
Финансијски помогао кнезу Павлу
Оно по чему ће Влада Илић бити трајно упамћен је период који је провео на челу Београда, од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. Поред очигледних менаџерских способности које је Влада поседовао, као човек који је годинама успешно водио бројна предузећа, његово дугогодишње пријатељство са кнезом Павлом Карађорђевићем било му је од несумњиве помоћи да постане градоначелник Београда. Неки извори наводе како је Влада финансијски помагао кнезу Павлу, док овај није био на челу државе, што је допринело јачању њиховог пријатељства.
Убиством краља Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. године, кнез Павле ће практично постати први човек Краљевине Југославије, пошто је Александров син Петар био малолетан. Само пар месеци након овог судбоносног догађаја, Влада Илић постаје председник Општине Београд.
Павлу био важан његов глас
У бурним годинама пред Други светски рат и у току њега Владино име се помиње у пресудним тренуцима опстанка нације. Кнез Павле се саветовао са њим око свих важних политичких одлука. Крајем 1938. немачки посланик у Београду, фон Виктор Херен, Илића је предлагао за преседника Владе. Овај предлог је последица Илићевих пословних веза са Немачком, које датирају од почетка 20. века. Он је користио немачку технологију у производњи, а не треба заборавити да се тамо и школовао.
ВЛАДАЛИ ПРОСТИТУЦИЈА И НАСИЉЕ! Полиција у овај део Београда није смела ни да крочи! | СРБИН.ИНФО https://t.co/nNOTGHuZS8
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2018
С друге стране и сарадња са Енглезима је била интензивна, и то како у индустрији тако и у коњичком спорту. Вероватно, Илић није имао премијерских амбиција, јер са својим угледом у иностранству, бројним успесима у вођењу престонице и дугогодишњим пријатељством са Карађорђевићима, то је могао постати. Тако ће 5. фебруара 1939. године, после вишемесечних политичких превирања, Драгиша Цветковић коначно бити председник Владе.
Лисице након рата
Хитлерова инвазија на Пољску 1. септембра 1939. је почетак Другог светског рата, што је био довољан сигнал Влади Илићу да се повуче са места градоначелника Београда 13. септембра 1939. Његове фабрике су радиле током рата, али и биле оштећене приликом бомбардовања и од стране Немаца и од стране савезника.
Влада Илић је осуђен, а још није дошло ни до формалног краја рата, пресудом Војног суда Команде града Београда од 26. марта 1945. године, решењем под ознаком 333/44, да би 5. априла 1945. и Виши војни суд донео пресуду која носи ознаку 237/45. У пресудама главна кривица Илићева је што су његове фабрике радиле у рату и „на тај начин јачале окупаторски ратни потенцијал, а прави разлог за осуду је била конфискација његове целокупне имовине“.
Постоји и прича да су га терали да чисти београдске улице. Скоро седам година провео у затвору у Сремској Митровици, где су му бивши радници доносили пакете. По казивању Јованке Лалић, унуке Владине сестре Јевросиме, од погубљења бившег градоначелника Београда, спасио је лично Винстон Черчил, који је интервенисао код Јосипа Броза Тита. Илић бива пуштен на слободу 28. септембра 1951. године, али убрзо доживљава шлог и умире у мансарди свог рођака, 3. јула 1952.
Сахрану му организују некадашњи радници. Супруга Олга је те године понижења преживела продавајући накит, али и захваљујући сељацима, који су јој поклањали храну на пијаци када би је препознали. Од новца узетог од продаје једног француског прстена, она је живела три године, како је наводи Мира Мојсиловић, праунука Владиног брата Михајла. Олга је преминула 1959. године.
Тако су некад најбогатији Србин и његова супруга, наследница најбогатијег Војвођанина, завршили без потомства у крајњој беди и понижењу.
Влада Илић није имао деце, а потомци његовог брата и сестре морали су чекати пола века да покрену питање рехабилитације и повратка имовине славног претка. После промена 5. октобра 2000. године, стварају се повољније околности за покретање овог питања.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
