Pročitaj mi članakU Zavidovićima pokrenuta inicijativa da se ulica nazove po čoveku koji je životom platio svoju plemenitost. Višća je bio vojni policajac u Armiji BiH, a 1992. ubio ga je kolega Jasmin Viković.
У Завидовићима покренута иницијатива да се улица назове по човеку који је животом платио своју племенитост. Вишћа је био војни полицајац у Армији БиХ, а 1992. убио га је колега Јасмин Виковић.
Клуб одборника СДП-а у Скупштини општине Завидовићи (ФБиХ) покренуо је иницијативу да се део Улице Мехмед-паше Соколовића преименује у Улицу Рефик Вишћа, храброг војног полицајца који је прве године рата спасао 12 српских заробљеника од сигурне смрти.
Догађај из 12. августа 1992. године дуго су скривали политичко и војно руководство из Сарајева, јер је Вишћа погинуо од руке помахниталог војника АБиХ који је упао у зграду Техничке школе с намером да побије заробљене српске војнике и цивиле.
Што се његовог родног града тиче, Вишћа је остао упамћен као истакнути спортиста, фудбалер ФК „Криваја“, али и као племенит и частан човек. Иницијативом да добије своју улицу тек сада је стекао конкретно признање. Истина, раније успостављени мање познати меморијални турнир у граду био је први корак, али званично је тек овом иницијативом добио ширу пажњу његових суграђана и јавности уопште.
Јасмин Виковић (46) до рата је био истакнути каратиста, члан Карате клуба „Криваја“ и репрезентативац БиХ, а у време када је злочин починио имао је свега 21 годину.
– Тог дана дошао је пијан и морали смо да позовемо појачање, а међу првима се одазвао мој колега, такође војни полицајац, Рефик Вишћа, иако није био тог дана на дужности. Стајао је крај мене када је, спречавајући Виковића да уђе у зграду и изрешета српске заробљенике, пао покошен рафалом из Виковићевог аутомата – сведочи о том догађају Шемсад Чахтаревић.
Убица је, и поред испољене бруталности, јер је истрагом утврђено да је у саборца испалио 22 метка, убрзо пуштен на слободу. Као разлог ослобађања наведени су његова претходна храброст као борца, заслуге за постигнуте спортске резултате и његове године. Међутим, он је као припадник Диверзантско-извиђачког вода АБиХ из Зенице у Коњицу наредне године учествовао у мучењу хрватских војника и лично убио двојицу припадника ХВО-а.
Процесуиран је тек касније, само за убиство Вишће, али није издржао ни свих пет година казне затвора. Помиловао га је, 2011. године, тадашњи председник Федерације БиХ Живко Будимир, после чега је отишао у иностранство.
Ипак, поново је ухапшен приликом уласка у БиХ 1. септембра прошле године, због злочина над војницима ХВО-а, а 28. децембра Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против њега и још тројице припадника јединице АбиХ из Зенице.
Да ли ће нови процес против убице Вишће бар донекле задовољити правду и донети сатисфакцију његовој породици, тешко је рећи због ранијег, у ФБиХ очигледно благонаклоног односа према злочинима припадника АБиХ у протеклом рату у БиХ. Њој се нада и породица свирепо убијеног – супруга и двојица синова који су се 1994. године одселили у Италију.
ПЛЕМЕНИТ КАО СРЂАН
Иако је тешко мерити хуманост и племенитост, Вишћин чин је, према мишљењу многих, чак и већи од онога који је, пет месеци после овог догађаја у Завидовићима, у Требињу показао Срђан Алексић, који је такође погинуо спасавајући пријатеља Бошњака. Они који заговарају ту тезу тврде да би свих 12 Срба Виковић побио да се испред њега није испречио Вишћин. Посебно имајући у виду то што су војници недуго после тог догађаја сви размењени.
