(Политика)
Зрењанински Народни музеј однедавно поседује вредне орнаменте угледне банатске породице.

У зрењанинском Народном музеју однедавно се чува и више вредних предмета који су припадали племићкој српској породици Јагодић. Они су у Банату, на више места, имали своја имања и дворце, а распад племства на основу њиховог живота на овом подручју обрађен је у две телевизијске серије које су привукле пажњу шире јавности.

Посебан значај има племићка повеља из 1897. године, којом је Богумилу Јагодићу потврђено племство велепоседничке породице Јагодић, добијено, односно купљено од аустроугарских владара 1824. године. Јагодићи су у Банат стигли из Ливна, а према предању презиме потиче од имена жене која је имала 11 синова, чији је муж погинуо у борби с Турцима.

Уочи Другог светског рата део последњих наследника ове породице имао је велико имање и бавио се сточарством и узгојем дувана код Конака у општини Сечањ. То је било време распада богатих породица на овом подручју и њега су обрађивале ТВ серије – „Јагодићи“ и „Сва та равница” приказане на РТС-у.

Међутим, у књизи „Срби у Банату“, професор ­Јован Ерд­ељ­ановић бележи да су Јагодићи у ранијем периоду имали огроман спахилук у Керњачи, данашњем румунском делу Баната. Према овом извору, Јагодићи су најпре дошли у Панчево, а онда су се расељавали. Породица је била богата, па је купила и племство.

Спасоје Јагодић, трговац, добио је племићку повељу са предикатом „Kernecsai“ (од Керњача), 17. септембра 1824. године. Племство је проглашено у Крашовској жупанији, 16. јуна 1825. Предикат „од Крњаче“ изведен је од поменутог имања које су Јагодићи поседовали у Румунији.

Јагодићи су били врло угледни, учили школе и били активни у политичком животу. Спасојев син Павле био је царски саветник и посланик, а његов брат Петар је студирао филозофију и право и положио адвокатски испит.

Он се 1829. помиње и као председник Крашовске жупаније. Учествовао је на Народно-црквеном сабору 1842. у Сремским Карловцима када је за митрополита изабран Јосиф Рајачић. Био је члан Матице српске, бавио се и књижевношћу.На имању код Конака Петар је 1835. подигао и данас очувани дворац.

Његовом сину Богумилу је 1897. издата повеља којом му се  потврђује породично племство и тај документ је недавно стигао у посед Народног музеја у Зрењанину. Конс­та­нтин Данил, сликар, урадио је десетак портрета чланова породице Јагодић. Портрети су се чували на добрима Јагодића, у каштелу код Конака, као и на добру Крњача. Ови портрети, рађени техником уља на платну, могу се видети у Галерији Матице српске у Новом Саду.

Директор зрењанинског Народног музеја Видак Вуковић каже да је повеља о потврди племства издата Богумилу Јагодићу изузетно вредан документ какав, у последње две деценије, сигурно није ушао ни у један наш музеј. Његов откуп финансирао је град Зрењанин, а уз њега овдашњи музеј је добио и печате, оригиналне фотографије и низ докумената ове познате породице. Из њих се, на пример, може видети да су Јагодићи водили кореспонденцију с пословним људима из целе Европе.

Представљајући заоставштину Јагодића, наш познати хералдичар Драгомир Ацовић рекао је да је реч о изузетно вредним културно-историјским документима и нагласио да повеља и грб имају и изузетну уметничку вредност. Аутор им је познати бечки сликар Ернст Крал, који је 1882. године израдио и грб Краљевине Србије.

Oznake: ­Jovan Erd­elj­anović, Jagodići, a”, Bogumilu Jagodić, Vojvodina, plemstvo, Spasoje Jagodić, Srbi, Ugarska, „Sva ta ravnic