Прочитај ми чланакУ 19. веку наши студенти кренули су у Беч на студије и тамо су кроз школовање прихватили и германски, идеолошки поглед на историју. Када су се враћали у Загреб и Београд такмичили су се у пљувању по свом народу.Тако је један од њих, Вјекослав Клаић (рођен од мајке Немице и одгајан у немачком духу) тврдио да реч "Далмација" долази од албанске речи за овцу. Био је то врхунац глупости и безобразлука.
Овца се на албанском каже деља или дхен и већ је не први поглед јасно да те речи нису ни фонетски сличне Далмацији. Нема никаквих записа да се Далмација икад звала „Дељамација“ или „Дхенамација“. Не постоје никакви археолошки ни други докази да су Албаници икад живели у Далмацији. Не постоје докази да су становници Далмације икад говорили албански.
Гран Шарић
Овчарство никад није било наручито распрострањено по Далмацији. У највећем делу Далмације ни нема оваца. Животиња која је симбол Далмације није овца, него магарац који се на њиховом дијалекту назива товар, па је један од погрдних назива за Далматинце – товари.
Име Далмација долази од назива великог античког града којег грчки писци називају Делминион или Делмион. Данас се не зна тачна локација тог града, смештају га у Хрватску, Босну и Херцеговину или Црну Гору. Оно што се сигурно зна да антички становници Балкана нису штовали овцу и не би један од својих највећих градова назвали по овцама. Делминиум сигурно не значи „Овцоград“.
Делминиум је по свој прилици добио име по богињи мора и океана, Тиамат или Диамат (диа-богиња, мат-матер, мајка). Тиамат су је називали Баблоњани, код Грка је позната као Thalatte (она која таласа, thalassa на грчком значи море). И малом детету је логичније да се Далмација назива по богињи мора, јер је море основни мотив, инспирација, љубав и страст сваког становника Далмације, него по овци са којом Далматинци немају везе.
У самом називу Далмација скрива се још једна лепа игра речи – дала мати. Далмација као створитељица живота, Далмација као мајка народа, онако како Тиамат у митолошкој причи рађа своје синове, богове, тако Далмација рађа своје синове, Далматинце. До данас је тај архетип тамо сачуван, можемо га наћи и у стиховима популарне пјесме:
„Враћам ти се, Далмацијо мати уморан сан, негди морам стати. Кад нан ране и душу и тило свако тражи материно крило.“
У њој је Далмација метафора за мајку и мајка метафора за Далмацију.
Наши преци нису славили овце, него жену и мајку. Наши преци нису били овце. Овце су они који верују у подвале Беча и њихових студената, вукова у јагњећој кожи. Време је да своју историју коначно напишемо сами.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
