Pročitaj mi članak

JOVO BAKIĆ: Gluma i nasilje Aleksandra Vučića

0

Radnike izrabljuju kapitalisti. Vlast, čini se, koristi kontrolisane televizije i kriminalce da zaglupljuje, zastrašuje i tlači građane, braneći svoj i interes kapitalista

vucic i jovo bakic

„Он све нас схвата као публику, пред којом, током двадесет четири часа, не престаје да глуми самога себе. И то на свим сценама, на свим телевизијским каналима, у свако доба дана и године“, речи су којима је врсни књижевник, академик Симовић, описао човека којега не морамо именовати, јер га лако из овог описа препознајемо.

Да је заиста тако, сведоче речи једног трогодишњег пријатеља писца ових редака. Наиме, његови родитељи су се силно изненадили када је главног јунака наше трагедије именовао чим је видео његову велику слику у граду. Дете им је луцидно објаснило да тај чика „живи у вестима“. Уистину, с њим се једино делимично могу мерити они који, такође, 24 часа глуме сами себе, али само на по једном каналу, и не живе у вестима, већ у „кући великог брата“, на „фарми“, или у „паровима“.

Глума Змаја од Шипова и Змаја од Бугојна час увесељава, час растужује, често заглупљује, неретко згража, али има и функцију прикривања од јавности шокантних дешавања у друштву. Наиме, у протекле две-три недеље догодило се пет изузетно забрињавајућих случајева: РИК је, под притиском владајуће странке, неколико пута дуже бројао преосталих три одсто гласова но раније пребројаних 97 процената, пробијајући законски рок до кад треба објавити коначне резултате, а све у циљу потискивања једне листе испод цензуса; непосредно након избора, у изборној ноћи, док су сви били заокупљени бројањем гласова, објављивањем резултата и њиховим коментарисањем, непознати криминалци с фантомкама на главама су, користећи багере, уклањали објекте у Савамали; неколико дана доцније су познати криминалци нељудски пребили обезбеђење ФК Партизан; радници „Јуре“, пак, раде у крајње понижавајућим условима, што они одавно на сопственој кожи осећају, али јавност о томе није имала појма; а у Обреновцу је кинески инвеститор, како се чује, захтевао од потенцијалних радника да му донесу здравствене картоне.

Оно што повезује све ове случајеве јесте незаинтересованост надлежних државних органа, тј. министарстава, полиције и тужилаштва, за озбиљну истрагу ових недела.

Што се првог случаја тиче, објашњење је јасно: главни глумац је наредио епизодисти на челу РИК-а, бившем асистенту врлог Оливера Антића, многофункционалном господину Ђурђевићу, да како зна и уме поправи његов, иначе одличан, изборни резултат, пошто није био задовољан што му изборни инжењеринг није сасвим успео. Не може да верује да су се четири изборне листе сместиле у 22 одсто гласова; али, ето, може и то да се догоди. Апсолутна већина и моћ су тек малчице окрњени, али и то је ударац ауторитарном вођи.

Да ли је извукао поуку?

jovobakic
О АУТОРУ

Јово Бакић је доцент на Филозофском факултету у Београду.

Други случај је у вези са насиљем над становницима Савамале. Пошто је потребно подићи Београд на води, задовољивши при томе апетите шеика из Уједињених Арапских Емирата, суспендовани су закони Србије у корист уговора са шеицима. Може се само сумњати, на основу логички складних и домишљатих изјава градоначелника Малог, да је најновије, али и досад најбруталније, насиље над Савамалцима део расељавања непожељне сиротиње и домаћих предузетника у корист арапских и домаћих богаташа.

Имају ли „фантоми“ политичку подршку?

Трећи случај се односи на брутално пребијање обезбеђења ФК Партизан 28. априла. Јавност је имала прилику то да види, с обзиром на то да се снимак сигурносних камера појавио на „Јутјубу”, а онда и на телевизијама. Бездушници су приведени тек у недељу увече, иако су им надимке, сутрадан по пребијању, објавиле новине, што сведочи да су полиција и тужилаштво одмах знали о коме се ради. Тек ће се видети како ће се процес против ових криминалаца завршити, јер из досадашњег искуства знамо да се криминалци под маском навијача редовно провлаче на судовима.

Да ли због политичке подршке?

Корејски послодавац понаша се према својим радницима као према робљу. Предложио им је, суочен с безобразним захтевима да иду у нужник када нужду осете, пелене или отказ. Главни глумац рече да се „медијским потенцирањем (случаја) наноси штета земљи“. Да ли је нанета штета радницима? А достојанству грађана Србије? Зар нису грађани „наша земља“?

Напослетку, негдашња нада Г-17 плус, а данашњи напредњачки ас, обреновачки председник општине Чучковић помињао је, поводом кинеског предузећа које је наводно тражило здравствене картоне заинтересованих за посао, да радници својевољно одлучују да ли ће их однети послодавцу на увид.

Да ли се тиме крши закон и понижава човек?

Раднике израбљују капиталисти. Власт, чини се, користи контролисане телевизије и криминалце да заглупљује, застрашује и тлачи грађане, бранећи свој и интерес капиталиста, уместо интереса грађана. Потоњи, пак, већином дадоше глас таквој власти.