Pročitaj mi članak

Izbacili ih iz škole jer su šampioni u znanju!

0
binarni-kod-informatika-racunari-kompjuteri-informaticki-internet-tehnologija-komunikacija-komunikacioni-morguefile-com-jpg_660x330(Телеграф)
Суботица – Ненаду Прерадовићу (19) и Вукашину Лаушеву (18) школа „Иван Сарић“ из Суботице дозволила да изостану са наставе због такмичења у Мађарској, а онда их избацила због неоправданих изостанака, јавља telegraf.rs.

Ова два матуранта су месец дана пред крај четврте године приморани да напусте Техничку школу „Иван Сарић“ у Суботици због великог броја изостанака, иако им је школска управа обећала да до тога неће доћи јер су то време посветили изради правог информатичког производа.

Притом, Вукашин и Ненад изостанке нису направили зато што су „блејали“ на улици или зато што им је школа досадила, већ зато што су за то време вредно радили и направили „игру за паметне телефоне“ која је освојила прво место на међународном такмичењу “ John Von Neumann“ у Мађарској.

Два најбоља друга су још од другог разреда средње схватила да имају „кликер“ за информатику и графички дизајн, а почетком четврте године започели су свој посао. Они су почели рад на игрици за паметне телефоне, а како би постали финансијски независни, у слободно време хорнорарно су се бавили графичким дизајном. Да би успели и једно и друго, почели су да праве изостанке.

Знајући да је такмичење у марту и да им треба много времена да спреме игрицу, ови младићи решили су да се консултују са управом школе, како би пронашли прави начин да организују све обавезе око школе, такмичења и посла.

„Ми смо неких месец дана пре такмичења отишли у школу, код заменика директора, који је о нашем случају обавестио целу управу школе. Речено нам је да смемо да одсуствујемо те четири недеље и да ће изостанци „бити у реду“. Добили смо „форе“ да направимо ту игру. Зборницу смо напустили уз подршку, и наше обећање да се по повратку из Мађарске посвећујемо школи“, прича Никола Лаушев.

На овом престижном такмичењу момци су освојили прво место. Били су похваљени да су једини донели „информтички производ“, а светски стручњаци предвидели су им сјајну каријеру.

Усхићење и радост због невероватног успеха нису дуго трајали. По повратку у Србију, сачекао их је хладан туш. Одмах након честитке разредне, стигло је и обавештење управе школе да изостанци неће бити правдани.

„Одмах по повратку у Србију, обавестили су нас да ћемо имати смањене оцене због изостанака, међутим, то се завршило дисциплинским поступком. Наставничко веће донело је одлуку да због великог броја изостанака ја (Ненад) морам да напустим школу. Вукашин је кренуо за мном“, прича Ненад.

Зашто је управа школе променила одлуку, ови момци не знају са сигурношћу, али оно што се тих дана „шушкало“, указује на могућност да је по „среди завист неких професора“. Иако су право на учешће на такмичењу имали сви, ниједан професор није се такмичио. С друге стране, иако иду у техничку школу, своја знања стицали су самостално, ван школе и са мало година почели су да важе за младе стручњаке из ове области.

Уз осећање да су преварени и изиграни, ови момци су месец дана пред крај школовања из суботичке техничке школе прешли у школу „Михајло Пупин“ у Кули. Највећу подршку свих тих дана имали су од свог разредног старешине професорке српског језика и књижевности Љиљане Стјеповић, која се до последњег дана борила за то да ови младићи не мењају школу на самом крају школске године.

„Ја сам се трудила колико сам могла да их оправдам. Превладали су они који су са људске стране били другачији. Не разумем те „закулисне“ радње. Да се деци обећа подршка, па да се то не испуни. Требало је да их сачувамо као младе људе који се баве нечим што су одабрали као свој позив и јако су добри у томе“, рекла је професорка Стјеповић.

Заменик дирекотора школе „Иван Сарић“ Данијел Мандић каже да је школа учинила колико је могла, али да је у питању био велики број изостанака, као и да постоје закони по којима се регулише број часова са којих ученик сме да изостане.

„Направили су момци претерано велики број изостанака. Предлог комисије је био да само један од њих буде искључен из школе, међутим, обојица су отишла. С друге стране, постојао је ту и жалбени рок, који момци нису искористили, већ су дан након што су чули одлуку о искључењу, покупили папире и отишли“, каже Мандић.

Иако их школа није подржала, информатичка заједница јесте. На сајту indiegogo.com ови младићи објаснили су свој пут и добили невероватну подршку. У последња двадесет и четири часа многи људи донирали су новац како би подржали њихов пројекат.

Ненад и Вукашин ових дана успешно завршавају средњу школу. За њих је ово било болно и тешко искуство, највише због тога што су се разочарали у људе и што су схватили да обећања немају увек испуњење. Ипак, верују да су научили важну животну лекцију и настављају даље богатији за многа искуства.