Pročitaj mi članakZvali su me iz... možeš da pretpostaviš ko... kaže da biram funkciju. Ja mu kažem: ‘Bre, imam petoro unučadi, nije za mene da menjam stranku. Uvek sam bio Baki socijalista, tako hoću i da ostanem!’, priča Anđelković.
У маниру социјалисте који се калио радом на терену, Баки, како га сви ословљавају, брзо је са мном прешао на ти. И цео наш двочасовни разговор биће обележен непосредношћу која краси људе из Поморавља.
Фото: „Медија центар Београд“
Зоран Анђелковић, кога је Блиц прогласио једним од педесет најутицајнијих људи у медијској сфери – између владике Порфирија, некада председника Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), и Мире Глишић Симић, директорке Политике – и даље у београдским кафићима тражи обичну или турску кафу, и говори акцентом свог родног варваринског краја.
О куповини Индекса каже: „То је само бизнис.“
После готово тридесет година активног бављења политиком током којих је био председник омладинске организације Србије, члан најужег руководства српских комуниста, председник владе Косова, Милошевићев човек за посебне задатке у јужној покрајини, посланик дуже од седамнаест година, сведок и производ једног времена, он је и сада само бизнисмен.
У време санкција, деведесетих, у СПС је неко дошао на идеју да се направи предузеће како би партија зарадила паре. Задатак је поверен Бакију Анђелковићу, ваљда због претходног радног искуства у варваринској робној кући, и он се одмах бацио на препродају нафте. У оквиру фирме „Генес С“ – хтели су мало да се „огребу“ о углед Генекса – доцније је настао и Радио С.
„Нисам мале паре дао, око 30.000 марака. А и право је било да га ја купим, ја сам га и направио.“
„Седим поред Вучелића у Скупштини, он зове једног човека из комисије за доделу фреквенција, интервенише за неког. Кажем му: ‘Ви, бре, стално кукате, дајте мени фреквенцију да пуштам музику и веселим народ…’ И Вучела телефонира: ‘Имаш ли једну за Бакија?’“
Тако је почело.
