Slobodan je te 1992. imao samo 12 godina, a ona mu je odsekla uvo, obe ruke do lakata, prste na nogama. Elfeta je napokon uhapšena u Švajcarskoj

Смирили се несрећни отац и мајка Илија и Десанка. На гробљу у Црквини, више Дрињаче. Почивају крај сина Слободана, који је ту сахрањен. Ни 13 му година још није било. Убијен, измасакриран, исечених руку и ногу…

– Прецркли црни отац и црна мајка за сином – каже комшиница Рајка Савић (78), чија је кућа одмах испод гробља.

У подне, над малим гробом на коме су крстача и слика дечака великих, црних, лепих очију, у гробној тишини, док сунце пржи, лети и кликће орао. У села изнад Зворника дан раније стигла је вест из Швајцарске. Ухапшена је Елфета Весели, звер од жене, за коју читав Зворник одавно зна да је и како убила Слободана Стојановића. Дечака од 12 година…

СВИРЕПО УСМРТИЛA ДЕЧAКA

На захтев Тужилаштва БиХ у Швајцарској је прекјуче ухапшена Елфета Весели (56), осумњичена да је 1992. у месту Доња Каменица код Зворника „на свиреп начин, хладним оружјем, убила српског дечака Слободана Стојановића“. Патолог др Зоран Станковић, који је радио обдукцију тела спреман је да се појави пред судом и сведочи о својим налазима.

У кућама у Каменици, одакле су Стојановићи, још чувају старе новине. На њима страшна исповест оца Илије о дану када је у јами, негде у брдима, нашао сина:

„Препознао сам у јами своје дијете, сина Слободана. Патолог ми је рекао да има ударац у главу. Ухо му је било одсјечено, испаљен метак у главу, руку су му обадвије биле одсјечене до лаката, одсјечени прсти на ногама… Дијете сам сахранио у Црквини, више Дрњаче, зна му се гроб…“

– Није то људско биће урадило. Звер је искасапила нашег дечака – каже Зоран Милошевић из Каменице и заплаче, тврдо, мушки, сељачки.

Он је малог Слободана држао на рукама кад су га крштавали.

– A био је као јабука… Ишао у школу с нашим сином, имао све петице – прича Зоран.

Несрећне 1992. године, негде у јуну, Стојановићи су стигли у кумове, куд би друго избегли. Сместили су се у кући у близини.

– Мали Слобо играо се тог дана с једним другом. Предвече, мајка га довела у кућу. Убрзо се појавио и тај дечак да зове Слободана да се играју. Мајка у кућу, Слободана нема. Није га од тада више ни видела – присећа се кобног дана Зоранова супруга Милена.

На гробу у Дрињачи датум смрти је 27. јул 1992. године.

– Отишао је својој кући да доведе штене које је остало везано. Претходних дана отац Илија водио га је на брдо изнад наших кућа да преко ровова гледају њихов остављени дом. Прошао је барикаде, и нашу и муслиманску, и… Они тамо знају шта је даље било. Није га Елфета сама могла убити! Aко је ко крив, криви су одрасли, али убити дете… Сва деца су анђели – каже кум Зоран:

– Илија је данима излазио на брдо, звао комшије муслимане, молио и кукао да му врате дете. Монструм…

Izvor: Kurir

Oznake: Albanci, Elfeta Veseli, zločini nad Srbima, rat u BiH, Slobodan Stojanović, srpska istorija, hapšenje, švajcarska