Колико је Србији потребно увођење антикоруптивног механизма контроле имовинских карата припадника МУП-а. – Само седам функционера полиције пријављује имовину.

Ко зида на Светом Стефану

Два недавна „случаја”отворила су питање потребе пријављивања имовине полицијских функционера. Први случај односи се на зидање кућа групи полицијских функционера у Овчи у Београду, који мештани већ називају „забрањеним полицијским градом”. Други се односи на неименованог полицијског генерала, недавно смењеног заједно с још неколико челних људи МУП-а, за кога је јавно изражена сумња да нелегално стеченим новцем зида зграде у Никшићу и на Светом Стефану. Наводно је уложио 3,5 милиона евра.

Док се за овај други случај још прикупљају подаци и проверава истинитост тврдњи, на првом случају (виле у насељу Овча), већ се води истрага. Више тужилаштво је затражило прикупљање потребних обавештења од полиције због сумње да се куће граде без било какве дозволе. Реч је о кућама у Улици 1012. нова. Али поред истраге о томе како је могуће изградити низ вила или луксузних кућа без икаквих дозвола или потребне документације, поставља се сасвим једноставно питање – како полицијски функционери могу да плате изградњу тих кућа јер се њихова цена никако не подудара са званичним примањима у полицији. Због тога се отвара питање треба ли Србији финансијска контрола полицијских службеника.

Лиценцирани борци против корупције ће већ издекламовати како је пријављивање имовине важно због контроле и транспарентног обављања јавних функција, као и да нема никакве сумње да је оваква контрола веома ефикасан облик превенције корупције. Али, само седам људи из МУП-а Србије има обавезу пријављивања имовине Агенцији за борбу против корупције. Ово питање посебно добија на значају ако постоје процене да се само на наркоманији у Београду дневно обрће око 50.000 евра. Зашто онда начелници задужени за борбу против наркоманије не би имали обавезу да пријављују имовину?

Посебно, ако већ постоје ризици да појединци некад пређу ту танку линију између оперативних веза и саучесника у нелегалном стицању новца, као што је то био случај када је недавно један генерал смењен, између осталог, и због блиских веза с једним криминалцем. Исто важи и за начелнике за привредни криминал који проверавају многе бизнисмене који су управо захваљујући корупцији стекли своје баснословно богатство. Уместо њих, обавезу пријављивања имају неки чиновници у општинама чији су годишњи буџети далеко испод капитала водећих контроверзних тајкуна.

У Агенцији за борбу против корупције кажу да само одређени полицијски функционери имају обавезу пријаве имовине.

„Одредбом члана 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције прописано је да је функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија… Функционером се сматрају и лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката”, наводи се у писаном одговору Агенције на наша питања.

У Агенцији за борбу против корупције додају да, у складу с тим, обавезу подношења извештаја о имовини и приходу у оквиру Министарства унутрашњих послова имају министар, помоћници министра, државни секретари и директор полиције.

„За откривање евентуалних злоупотреба полицијских службеника надлежан је Сектор унутрашње контроле овог министарства”, наведено је у писаном одговору Агенције.

Међутим, оно што је мало познато јесте да одређени полицијски функционери, а можда и многи припадници МУП-а, имају обавезу пријављивања имовине Агенцији за борбу против корупције, али нема тачних података да ли ту обавезу испуњавају.

Реч је заправо о Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела.Овај закон у свом члану 16 прописује да су лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у државним органима и посебним организационим јединицама из овог закона, дужна да пре ступања на функцију, односно рад, доставе Агенцији за борбу против корупције, у писаној форми, и тачне податке о својој имовини и имовини свог брачног друга, крвних сродника у правој линији, а у побочној до трећег степена крвног сродства и у тазбинском сродству до другог степена. Евидентирање и проверу података врши Агенција за борбу против корупције, у складу с посебним законом.

Дакле, сви они који се баве сузбијањем организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, а прописују се овим законом, дужни су да пријаве сву имовину. И не само они, већ и крвни и тазбински сродници.

Сама Агенција за борбу против корупције у свом одговору „Политици” на питање који полицијски функционери имају обавезу пријављивања имовине, уопште не спомиње „лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке” на сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, нити спомиње закон који регулише ту обавезу.

Штавише, у Информатору о раду Агенције, у поглављу у ком се наводе законски прописи по којима поступа ово независно тело, уопште се не спомиње обавеза пријављивања имовине из Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела.

Тек после инсистирања на одговорима да ли Агенција за борбу против корупције примењује овај закон, „Политици” се јавила Татјана Бабић, директорка Агенције, која је потврдила да су сви обухваћени законом обавезни да пријављују имовину, али да тренутно нема прецизне податке о томе да ли они то заиста и чине.

Бабићева је рекла и да нису усаглашени Закон о Агенцији за борбу против корупције и Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, поготово у делу који се односи на пријављивање имовине и тајност података. Наиме, онима који се боре против корупције и организованог криминала гарантује се тајност имовине.

Она је најавила и да ће Агенција у јулу поднети иницијативу за промену Закона о Агенцији за борбу против корупције како би се исправиле неусаглашености с другим законима. Међутим, каже, том иницијативом неће бити затражено да се уведе обавеза потпуног пријављивања имовине не само полицијских функционера, већ и службеника.

–Агенција нема капацитета да, поред постојећих надлежности, проверава и имовину полицајаца – рекла је Бабићева за „Политику”.

Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела је прописано који су то државни органи обухваћени овим законом: Тужилаштво за организовани криминал, Служба за сузбијање организованог криминала, посебна одељења надлежних судова и посебна притворска јединица.

Што се конкретно тиче полиције и даље је нејасно на кога се односи примена овог закона. Одредба „Служба за сузбијање организованог криминала” највероватније се односи на СБПОК.

Међутим, проблем настаје због тога што је СБПОК организациони део Управе криминалистичке полиције МУП-а. Да ли се одредба односи само на СБПОК или на цео УКП? Нелогично би било да инспектори или начелници СБПОК-а пријављују имовину, а да за њихове колеге из УКП-а таква обавеза не постоји, посебно ако се зна да и једни и други раде на сузбијању организованог криминала и корупције.

Други је проблем одредба о обавези пријављивања имовине „лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке” на сузбијању организованог криминала и корупције. Да ли то значи да сви инспектори СБПОК и можда УКП имају обавезу пријављивања имовине или само његове непосредне старешине? И коначно да ли неко од њих то пријављује?

Начелник СБПОК-а Славиша Совтић није одговорио на наше питање о пријављивању имовине. Управом криминалистичке полиције тренутно руководи Милорад Вељовић који је пријавио своју имовину Агенцији, али у својству директора полиције, а не вршиоца дужности начелника УКП-а.

У МУП-у и Тужилаштву за организовани криминал је за наш лист речено да се за сва питања о пријављивању имовине обратимо Агенцији за борбу против корупције. У МУП-у нису навели ко и да ли пријављује имовину, док нам је у кабинету Миљка Радисављевића речено да је он пријавио своју имовинску карту. Међутим, на сајту Агенције за борбу против корупције нема Радисављевићеве имовинске карте. То што се на сајту Агенције не може пронаћи имовинска карта Радисављевића требало би узети са резервом јер се на њега можда односи одредба о тајности података.

Провера имовине и стила животе се у извесној мери противе праву на приватност загарантовану Уставом. Међутим, на овом питању се одређује шта је основни интерес државе. Да ли је могуће помирити интерес државе да се ефикасно избори против корупције и у исто време заштитити одређена права?

Кључно је питање има ли политичке воље да се у систему какав МУП јасно одвоји жито од кукоља, односно да се већ једном онај мањи проценат корумпираних јасно одвоји од већине поштених и способних чувара закона и реда.

Шта су пријавили функционери МУП-а

На сајту Агенције се могу пронаћи подаци о имовини Небојше Стефановића, министра унутрашњих послова, Александра Николића, државног секретара, Милорада Вељовић, директора полиције, Милоша Опарнице, начелника Сектора унутрашње контроле, Предрага Марића, начелника Сектора за ванредне ситуације, Жељка Којића, начелника Сектора финансија, и Слободана Недељковића, начелника Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије. Имовинска карта се пријављује само први пут, а после тога функционери имају обавезу да пријаве промену имовине.Уз то, сваке године подносе извештаје, а ако нема никаквих промена онда се на сајту не објављују нови извештаји.

Небојша Стефановић је први извештај о имовини поднео 2012. када је постао народни посланик и тада је имао четворособан стан од 90 квадрата и аутомобил „шкоду октавију”. У последњем извештају који је поднео када је постао министар унутрашњих послова наводи да има стан од 99 квадрата по уговору о размени непокретности и да нема аутомобил.

Милорад Вељовић је поднео досад три извештаја (један 2010, а два 2013. године).У првом извештају је пријавио стан од 102 квадрата у закупу и напоменуо да нема штедних депозита. У последњем извештају, Вељовић је навео да има стан од 103 квадрата по основу куповине и пола власништва у једној кући и једној викендици од по 87 квадрата по основу заједничког улагања. Пријавио је и да 2013. године има штедне депозите.

Александар Николић има више пријављених имовинских карата од 2012. године када је био саветник председника Томислава Николића, после тога је подносио извештаје и када је био државни секретар у Министарству одбране. Николић није у периоду од две године навео промене у имовини: стан од 184 квадрата,гаражу и три пословна простора. У последњем извештају је додао и магацин од 17 квадрата.

Милош Опарница је поднео два извештаја, 2010. и 2013. У првом је имао десет од 24 делова земљишта из наследства, док му је једина промена у следећем извештају била куповина аутомобила „сузуки СХ4”.

Предраг Марић је поднео три извештаја (2010, 2013. и 2014). У односу на први извештај, када је имао пола власништва над једнособним станом и брвнаром и „ситроеном Ц5”, Марић је ове године пријавио само власништво над двособним станом од 41 квадрата.

За Жељка Којића се на сајту Агенције наводи да је последњи извештај поднео 8. априла 2010. После тога, а прошло је више од четири године, нема ниједну пријаву имовине објављену на сајту. У пријави из 2010, Којић је навео да има један четворособан и један двособан стан, као и кућу и земљиште. Има и два аутомобила – „опел корсу” и „фолксваген пасат”. Има и штедне депозите.

Слободан Недељковић је досад поднео два извештаја. Један 2010, а други ове године. У првом извештају је пријавио половину власништва на винограду од 20 ари, „шкоду фабију” и штедне депозите. Ове године је, уз пола винограда, пријавио и стан од 49 квадрата, али је напоменуо и да више нема штедне депозите и аутомобил.

(политика – Душан Телесковић)

Oznake: imovina policajaca, korupcija u policiji, policijski funkcioneri, srpska policija