Prodavac jabuka iz Abu Dabija je u razgovoru sa odlikovanom poslušnicom za širenje SNS propagande, koja ne zna gde je Mauricijus, još jednom pokazao da u Srbiji bukvalno svako može da bude predsednik. I ne samo to. Omogućeno mu je da posredstvom nacionalnih frekvencija priča nekažnjeno šta god mu padne na pamet. Grobovi, pruge, stotine miliona policajaca, kamile, filmovi koje nikada nismo pravili, sedam miliona tvitova dnevno, putevi, sečenje hobotnice, tranžiranje ljudskog mesa, hiljadu poziva Vacića, vakcinacija u Merošini... Nastupi predsednika Srbije odavno deluju kao stvarnost iz ludnice gde su pacijenti preuzeli vlast i uzeli sebi za pravo da određuju terapiju svima. Stigli smo do toga da postanemo toliko bolesno društvo da nam svakodnevni ispadi predsednika sa svim elementima ludila deluju normalno. Čak smo počeli i kiselo da se smejemo. I to bez malvazije.

Многи родитељи унапред склањају своју децу кад год чују да ће се председник обратити са неким новим истинама о себи и другима. Неки су их склонили трајно тако што су им омогућили да заувек оду из ове земље. Убудуће приликом сваког обраћања председника морало би да пише упозорење – забрањено за децу испод 18 година. Али и за све тешке болеснике, стара и немоћна лица која би после толико неповезаних речи и догађаја у глави председника, могли погрешно да помисле како им није ништа и да су заправо здрави.

Кад само ослушнете шта рецимо причају Ана Брнабић, Гордана Чомић, Александар Вулин, Ратко Дмитровић, Ирена Вујовић или пак добро плаћени посланици владајуће већине у Парламенту, онда тек схватите у каквом смо ми озбиљном проблему. Глупост се шири брже од короне и већ је попримила све облике пандемије. Лудило се чини да нема краја. Постојећи лекови више не делују. Домаћа медицина нема одговор на оно што нас је задесило. У питању је посебан сој вируса. Мешавина суманутих радикала и олоша свих врста из ДС, ДСС и Г17 плус. Црно црвена коалиција са много жутила. Тако смо добили дно дна. И стање да свако ко је иоле остао нормалан констатује како нама, ипак, нема помоћи.

Правећи јањичаре на трибинама и узимајући их у огромним количинама из странака са демократским префиксом, СНС је створио опасну и крволочну војску. Али, суштински у питању је обичан башибозлук који никада и никоме није био одан. То озбиљан народ разјури очас посла. Ако му је стало до здравља и опстанка. Но, те природне облике понашање за сада не показује. Напротив.

Динкић је својевремено указивао на опасност која долази са Сејшела као пореског раја. Вучић је изабрао Маурицијус ваљда да би показао колико је Гоца Узелац ограничена. Долазећи на власт Вучић је обећао да ће прво ухапсити Динкића као највећу штеточину. Та штеточина му је постала саветник и један од најближих сарадника из сенке. Трули компромиси су затровали комплетну државу препуњену криминалом и корупцијом.

Убиство Ђинђића доживело је пунолетство. Они који су то славили опијајући се од среће, данас глуме ожалошћену породицу и клањају се његовим сенима. Време је да их коначно отрезнимо и сместимо тамо где им је одавно било место.

Пред Србијом су две могућности. Или ће нестати са Вучићем на челу или ће опстати без њега на власти. До нас је. Ми бирамо.

Izvor: direktno.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, opstanak, promena vlasti, Srbija