Pročitaj mi članak

I SRBIJU SU TRESLI PUČEVI Kako su državni udari menjali našu istoriju

0

Puč kao pokušaj ili način preuzimanja vlasti obeležio je i srpsku istoriju i to kroz dva puča: Majski prevrat 1903. godine, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena kraljica Draga i 27. mart 1941. godine koji je odredio sudbinu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

e

Фото: Википедија – У Мајском преврату убијену су краљ Александр Обреновић и његова супруга краљица Драга

Пуч као покушај или начин преузимања власти обележио је и српску историју и то кроз два пуча: Мајски преврат 1903. године, када су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга и 27. март 1941. године који је одредио судбину Југославије у Другом светском рату.

Мајски преврат: „Црна рука“, брутално убиство краљевског пара и освајање команди

Млади официри српске војске, револтирани због лажне трудноће крлајице Драге и непрестаним испадима њеног млађег брата кога је она хтела да направи престолонаследником, основали су тајну организацију „Црна рука“, на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, упали су у резиденцију Обреновића, а поједини завереници опколили су куће министара Цинцар-Марковићеве владе и запосели и блокирали команде.

Гардијски поручник Петар Живковић, који је касније постао југословенски премијер, тачно у два сата након поноћи отворио је дворска врата и пустио заверенике.

Скоро два сата безуспешно је трајало тражење краљевског пара. За то време погинули су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био упућен у заверу. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог.

Нервозни због неуспеле потраге, завереници су сматрали да је завера пропала. Кад су поново ушли у краљевску спаваћу собу, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду тајна врата, иза којих су краљ и краљица били сакривени.

Артиљеријски капетан Михајло Ристић Уча испалио је на њих све метке из револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Тела краља Александра и краљице Драге бачена су преко прозора, а исте ноћи убијена су краљичина браћа Никодије и Никола, потпоручник Војислав Танкосић, председник владе ђенерал Цинцар-Марковић и министар војни ђенерал Милован Павловић.

Чланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под председништвом Јована Авакумовића, а трупе, постројене пред двором, узвикивале су име кнеза Петра Карађорђевића, који се тада налазио у Женеви, као новог краља. Народна скупштина се састала 4. јуна 1903. и изгласала је Петра Карађорђевића за краља Србије.

r

Фото: Википедија – Демонстрације у Београду 27. марта 1941. године

„Боље рат, него пакт“

Завереничка група прозападно оријентисаних официра Југословенске војске, на челу са генералом Војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, збацила је с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића и владу Цветковић-Мачек, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Пуч су подстакли поједини домаћи антинемачки опозициони кругови, као и војна и политичка обећања Велике Британије, која се тада налазила у рату са Немачком. И Српска православна црква имала је посебно запажену улогу у преврату. Заједно са једним бројем српских политичких организација учествовала је у припремању и реализацији војног пуча. Подстицај завереницима за пуч дат је и од стране Москве, која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.

Хиљаде демонстраната 27. марта 1941. године узвикивало је на београдским улицама „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Комунисти су такође тог дана били на улицама са демонстрантима. Завереници су предали власт малолетном краљу Петру ИИ Карађорђевићу и основали Владу, на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног ваздухопловства генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић.

Немци су већ били започели пребацивање оклопних дивизија ка Русији, али чим су сазнали за „српски преврат“, тај покрет је обустављен.

Датум се сматра једним од најважнијих у српској и југословенској историји 20. века и слави се као почетак супротстављања фашизму у Другом светском рату.