Pročitaj mi članak

I u Bugarskoj slave Svetog Savu

0

Српске туристе који шетају старим улицама бугарског града Велико Трново изненади кад у уметничким радионицама и галеријама угледају иконе са ликом највећег српског светитеља.

– Свети Сава Српски је, поред Светог Николе и арханђела Михаила, најпопуларнији светац код бугарских православаца. Мени сваке године пред Божић верници наручују иконе Светог Саве, које радим по иконама Српске православне цркве – каже Валентина Расева, иконописац, која позлаћене иконе српског свеца продаје за 150 евра.

Трагајући за бугарским успоменама на Светог Саву, нашли смо у Туристичком бироу града Велико Трново (Бугари изговарају Тарново) књигу о манастиру Светих четрдесет мученика, са причом и фотографијама Растка Немањића као монаха.

– Бугари славе Светог Саву као православног свеца, али и као великог пријатеља, јер је умро у Великом Трнову, где је и првобитно сахрањен у нашем манастиру. Такође и зато што је створио Српску цркву, државу и унео мир међу балканске народе, због чега су га сви волели и поштовали – објаснила нам је црквена сликарка Валентина Расева.

Свети Сава је умро у „граду бугарских царева“, како су тада звали Велико Трново, 14. јануара 1236. године по старом календару. Трново је данас лепа варош са старинском балканском архитектуром, добро очуваним средњовековним утврђењем Царевац, патријаршијом и црквама. Има изузетно велики значај за бугарску културу и историју. Био је средиште бугарске државе крајем средњег века и „Град царева“. 

ТРИ ГРОБНИЦЕ
Из гробнице Манастира Светих четрдесет мученика 6. маја 1237. године краљ Владислав пренео је мошти Светог Саве и похранио их у манастиру Милешева. Силни Синан-паша отео је мошти и спалио их на београдском Врачару, једни веле, где је у наше време подигнут спомен-храм, други, на простору Ташмајданског парка 27. априла 1594, по старом календару.

Последње дане живота Светог Саве у Великом Трнову реконструисао је историчар Пламен Павлов, који тврди да је „Свети Сава Српски био у пријатељским односима са царом Јованом Асеном Другим“:

– Савин братанац, краљ Стефан Владислав, био је бугарски зет, а Сава је био дипломатски заступник цара Јована Асена Другог приликом два путовања у Александрију и Јерусалим. Живео је у Великом Трнову, а у повратку из Свете земље Сава је био гост родбине свог братанца и самог цара Асена. Како су монаси записали, Свети Сава је пристигао 1235. године бродом до Несебара. Цар је послао своју свиту и слуге да га дочекају и довезу у Велико Трново, уз световне почасти – тврди Пламен Павлов.

Сава је почетком 1236. у Великом Трнову служио литургију у Патријаршијској цркви са патријархом бугарским Јоакимом Првим трновским. После тога је изнурен болешћу преминуо на Богојављање у 61. години.

– Можда звучи парадоксално, али православни и народни култ Светог Саве је створен управо у Великом Трнову – тврди Павлов. – Патријарх бугарски Јоаким је, наиме, написао прво житије Светог Саве и сачувао његове свете честице.

Храм Светих четрдесет мученика је заправо велика гробница бугарских царева, јер је ту сахрањено шест владара. Унутрашњост је урађена скромно, јер је манастир заправо велика крипта.

Храм више није активан, претворен је у музеј, у који се улаз наплаћује.

Свети Сава је пребачен у Србију, а на месту његовог гроба налази се данас бела камена спомен-плоча. Бугарска православна црква је приликом реконструкције манастира изградила нови мермерни гроб Светог Саве.

 


 (Вечерње Новости)