Pročitaj mi članakNa otkrivanju spomenika ustaškom teroristi Miru Barešiću koji je 1971. ubio jugoslovenskog ambasadora bila su i dvojica ministara, javlja N1.
На откривању споменика у Барешићевом родном месту у недељу су били министар културе Златко Хасанбеговић, од кога је већи аплауз добио једино генерал Aнте Готовина, као и министар бранитеља Томо Медвед, преноси Н1.
Дошли су и генерали Јосип Лукић и Љубо Ћесић Ројс, Aнте Деур, као и више функционера Хрватске странке права Aнте Старчевић и саборскх посланика.
Министар одбране Томо Мевед рекао је да је „Миро Барешић један од највећих хрватских домољуба“ и „симбол борбе за слободу“, као и да се „његово дело и жртва морају поштовати“.
„Годинама се у исељеништву и у Домовинском рату борио за слободну и самосталну Хрватску и никад није одустао од своје идеје, иако је годинама осећао неправду која се систематски наносила Хрватима. Као и многи други исељеници који су били спремни дати животе за Хрватску, био је ‘бранитељ пре бранитеља’… Учествовао је у Домовинском рату и дочекао остварење свога сна. Хвала ти, Миро, за самосталну, суверену и слободну Хрватску“, рекао је Медвед.
Споменик Барешићу, који је због убиства амбасадора осуђен на вишегодишњу затворску казну, откривен је поводом 25. годишњице његове погибије.
Када је Барешић видео да је дошла полиција, схватио је да ће првобитни план, да се амбасадор узме за таоца, пропасти. Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је узео пиштољ, ставио га у уста Роловићу и пуцао му у главу.
Након тога су се Барешић и Брајковић предали без отпора узвикујући: „Независна држава Хрватска“ и „Живео Aнте Павелић“.
Како преносе хрватски медији, Барешић је погинуо 31. јула 1991. код Бенковца „под неразјашњеним околностима“.
Усташки терориста Миро Барешић, атентатор на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића 1971. године у Стокхолму, добио је споменик у родном месту Драгама код Пакоштана.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да тај споменик још један доказ да је Независна држава Хрватска темељ данашње Хрватске.
„Изјаве председнице и политичара десне оријентације да тобоже осуђују усташку идеологију су само декларативног карактера и намјењене су за спољну употребу. За већину данашњих Хрвата и политичара усташе су била права хрватска војска и борци за слободу хрватског народа а партизани су били злочинци и окупатори“, каже Линта.
Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа је 10. октобра 1985. године „због доброг владања“ преиначила доживотни затвор усташком терористи Барешићу у осамнаест година робије.
После сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се из Јужне Aмерике – у којој је боравио после издржавања казне у Шведској – вратио у Хрватску и приступио Туђмановом Збору народне гарде.
Погинуо је 31. јула 1991. године код Бенковца.
