Pročitaj mi članak
Могуће је да студенти из Србије масовније студирају на престижним универзитетима. Битно је да се добро припреме и да буду смели – каже Миша Живић, студент МБА студија на Оксфорду.
Миша Живић је уписао МБА студије на Оксфорду, које сваке године упише око 230 најбољих академаца из целог света. Некадашњи председник Студентске конференције универзитета Србије биће један од малобројних академаца из наше земље који уписују Оксфорд.
– Студенти из Србије имају прилику да студирају на најбољим светским универзитетима, али само мали број је користи. Они најчешће не верују у себе, ни да то могу да ураде. Међутим, уз добру припрему, која није лака и траје два, три месеца, све је могуће – каже Живић, који је до индекса Оксфорда дошао тако што је, уз остале услове и добре оцене, написао и три есеја, полагао један испит, биле су му потребне и препоруке професора (једну је добио од бившег ректора Универзитета у Београду др Бранка Ковачевића), а битна степеница био је и интервју са кандидатом.
Живић је две године био на челу СКОНУС-а, док није дипломирао на Економском факултету у Нишу, и то искуство му је помогло и приликом пријаве за Оксфорд.
– Велики универзитети хоће лидере, хоће најбоље, хоће оне који ће углед те институције преносити и када се врате у матичне земље. Иако они добијају на хиљаде апликација сваке године, апсолутно је могуће да студенти из Србије масовније студирају на престижним универзитетима. Битно је да се добро припреме и да буду смели, а дочекаће их веома добро, јер је и њима жао што се мали број младих из наше земље пријављује. Рецимо, на МБА студијама ове године ја ћу бити једини – каже Живић.
Он одлази у Енглеску у септембру. Каже да студије трају годину дана, да су јако напорне, учи се по цео дан, ради се на пројектима… Студије нису јефтине, коштају око 40.000 фунти, а животни трошкови су око 1.100 фунти месечно. Живић нерадо говори о финансијском делу приче, каже да ће живети у студентском дому где смештај и рачуни коштају око 500 фунти месечно и додаје да ће се снаћи за новац захваљујући спонзорима. Оксфорд је понудио и да део школарине српски студент враћа као кредит. На наше питање да ли може да рачуна на неку помоћ државе, Живић одговара одречно.
Наиме, у Србији постоји фонд за стипендирање најбољих студената на престижним светским универзитетима – конкурс сваке године расписује Министарство омладине и спорта. Овај конкурс је управо у току, затвара се тек у октобру, међутим, Живић на овај новац не може да рачуна због – старосне границе.
– Један од услова да се пријавите на конкурс „Доситеја” јесте да имате 27 година, а ја имам 29. Наше образовање уопште не подржава програм целоживотног учења, како је то у другим земљама. Зашто би се ограничавало право некога да студира иако има 50 година? Тај застарели концепт – да неко мора да упише факултет са 19, а заврши са 23, напустиле су готово све земље. Овај услов не може да стоји ни са позиција праксе, јер рецимо, да би неко уписао ове студије на Оксфорду неопходно је да има најмање четири-пет година радног искуства, што, чак и под условом да си био најбољи студент у класи и све завршио на време, значи да можеш да конкуришеш тек са 28, 29 година – објашњава Живић.
У надлежном министарству кажу да је за ову годину касно, јер је конкурс већ расписан, али да ће размотрити ову примедбу за следећу годину.
– Једини критеријум мора да буде знање, а не године – каже Живић и додаје да је његова намера да се врати у Србију и овде примени стечено знање у бизнису који је већ успешно развио.
„За разлику од Србије, то што сте предузетник који се бави студентским организовањем код Енглеза се невероватно цени и приликом запошљавања”, каже Живић и позива све који су заинтересовани за студије у иностранству, а потребна им је помоћ око пријаве – да му се јаве путем друштвених мрежа.
(Политика)
