Прочитај ми чланак

Грчка пати без српских туриста :”Како ћемо преживети зиму?”

0

Туризам је окосница грчке привреде. Али, због пандемије коронавируса све је пропало, жале се тамошњи туристички радници. То је катастрофа за читаву земљу, којој прети сценарио гори од финансијске кризе.

“Овако нешто као што је Халкидики је јединствено”. Тако говоре у Солуну, указујући притом на предивне плаже, зелене шуме и тиркизно море.

Али поглед у Псакудији на северу Грчке може да завара. Плаже јесу викендом пуне, али то нису платежни страни гости – већ Грци, пише ДW.

“У селу нико није заражен”
Половина августа је шпиц сезоне годишњих одмора у Грчкој. Тада улице великих градова опусте, а слободни дани проводе се колективно на мору.

“Ми у селу нисмо имали ниједан једини случај заразе коронавирусом, али и поред тога није дошао нико”, жали се Мелиса, власница бара на плажи.

Каже да је у поређењу с прошлом годином посао опао за 80 одсто. Ипак, труди се да остане оптимистична: “Овде свако сваком помаже. Надамо се да ћемо преживети зиму, барем ове године. А шта носи следећа – не знам.”

Прво црна овца, а онда узор
Брзом реакцијом грчке владе у марту и априлу ширење вируса сведено је на минимум. Грци су могли да буду поносни. С много стрпљења спроводиле су се све мере у борби против пандемије коронавируса: носиле су се маске, држала физичка дистанца у супермаркетима, остајало се код куће.

Министар за развој Адонис Георгијадис каже да је Грчка од црне овце Европе постала узор. Међународна штампа Грчку је описивала као омиљену дестинацију туриста током корона-лета.

Али када су аеродроми 1. јула делимично отворени за међународни ваздушни саобраћај, обично пуне чекаонице остале су празне. Реке туриста су изостале.

“Ми смо дошли упркос корони”, прича једна жена из Берлина док седи на плажи са две пријатељице. Она није дозволила да је уплаше проблеми око уласка у земљу. “На аеродрому је све прошло глатко.”

Други талас заразе у Грчкој?
Али компликација је заиста било. За улазак у Грчку неопходан је тзв. QР-код којим се региструју путници. Почетком јула, многи туристи о томе нису били информисани. Други причају да су имали проблема да испуне електронски формулар за улазак у земљу.

Најдраматичнија ситуација била је на границама према суседним земљама, Бугарској и Албанији. Људи су на границама чекали и по неколико дана.

“Платио сам сто евра тест на антитела”, каже један туриста из Бугарске, који је у Переу на северу Грчке стигао пре пет дана. Али, на граници су морали још једном да га тестирају и онда је морао да остане у хотелу 24 сата. Грци су веома страховали од тога да ће туристи донети ковид 19 у земљу.

Али сада, као и у другим земљама, и у Грчкој расте број заражених. То изгледа нема везе с туристима. У саопштењу за медије Универзитета Аристотел из Солуна наводи се да је пораст броја инфекција био уочљив и пре отварања граница.

Молба младима
У међувремену, барови и ресторани у Солуну морају да затварају у поноћ. Влада посебно моли младе да вирус схвате озбиљно и да у летњем заносу не запостављају ризике по здравље.

“Немој да будеш крив за то што се заразио твој ближњи”, апелује на младе суграђане премијер Киријакос Мицотакис преко Твитера.

“Зима ће бити тешка”
Али многи Грци имају и друге бриге – економске. А оне су веће од страха од короне. То зна и Григорис Тасиос, председавајући грчком Удружењу хотелијера. И његов хотел у Псакудији ове године је празан. Знатно је снизио цене, али туристи ипак нису дошли, пише ДW.

“Капацитети су попуњени око 30 до 35 одсто. У августу је чини се мало боље, јер имамо више туриста из саме Грчке.” Ипак, корона је нанела огромну штету туризму у Грчкој.

“Рачунамо с 15 милијарди губитка у поређењу са 2019, када су приходи од туризма били 18 милијарди евра”, каже Тасиос.

Туризам је 2019. пунио 20 одсто грчког бруто друштвеног производа. Стога многи Грци с правом страхују за своју егзистенцију. Остаје да се види да ли ће пакет помоћи Европске уније од 750 милијарди евра – од којих су за Грчку предвиђене 32 милијарде – помоћи да се надокнаде огромни губици, и то не само у туризму.

Једно је сигурно: ако следећа година не донесе значајнија побољшања, то би могло да има такве последице које би у сенку бациле чак и финансијску кризу из 2010.