Прочитај ми чланакЈедина православна земља у којој је број верника у паду јесте Грчка (-3 одсто)
Док велики Европљана и даље тврди да је крштен и гради бројчано јаке хришћанске заједнице у својим земљама, истраживања показују да се све мањи број људи проналази у хришћанском систему вредности у Западној Европи.
Супротно томе, у Централној и Источној Европи број хришћана је или стабилан, или у порасту, показују резултати Пју истраживачког центра.
Иако нема података у којој се цркви „нови“ хришћани проналазе, земље са већим бројем крштења углавном су православне, и углавном су до пре две деценије биле под комунистичком управом.
Највећи број хришћана порастао је у Украјини. Ту 93 одсто становника живи по правилима ове вере, али само је 81 одсто њих у хришћанству и одгајено. То ће рећи да се чак 13 одсто људи пронашло у овој религији у зрелијим годинама.
На другом месту је Белорусија, у којој се у одраслом добу крстило 11 одсто становника, затим Русија (+11 одсто) и Јерменија (+2 одсто). Број се повећао и у Грузији (+3 одсто), Бугарској (+2).
Земље у којима је број хришћана у порасту, а које нису махом православне су лутеранске Естонија (+1) и Летонија (+4), као и претежно католичка Мађарска (+1).
Christian affiliation has shown a resurgence in 🇺🇦 Ukraine, 🇧🇾 Belarus, 🇷🇺 Russia and 🇦🇲 Armenia https://t.co/Dyqu0Hgrub pic.twitter.com/xQ1OOLiRHO
— Pew Research Global (@pewglobal) December 14, 2018
Такође, једина православна земља у којој је број верника у паду јесте Грчка (-3 одсто).
У Србији се број хришћана повећао за један одсто, док се за толико смањио у Хрватској. У Босни и Херцеговини проценат је на нули, баш као и у Румунији и Молдавији.
Са друге стране, у Белгији, Норвешкој, Холаднији и Шпанији се више од трећине верника одрекло крста. За то су разлози бројни, али у истраживању наводе да многи становници Западне Европе нису сагласни са ставовима цркве по питању хомосексуализма и абортуса, док један број више не верује у постулате ове вере.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
