Pročitaj mi članakEpiskop diseldorfski i cele Nemačke vladika Grigorije, odlučni je protivnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pristalica je ekumenskog dijaloga i kao osoba slobnodnog i samosvesnog duha, predstavlja oličenje nade za mnoge, ali i strahova režima, ocenio je francuski portal Kurije de Balkan (Le Courrier des Balkans).
У опширном тексту о Григорију, портал Курије де Балкан наводи да Српска православна црква (СПЦ) бира новог патријарха 18. фебруара и поставља питање да ли ће епископ бити међу фаворитима за то место.
Григорије, рођен 1967. године, о којем његови блиски мисле да је „фигура препорода“, постао је представник прогресивне струје СПЦ-а и изазива поштовање и ван кругова верника.
Епископ са кратком проседом косом и уредно подшишаном брадом, добио је и надимак „православни Џорџ Клуни“, али изазива незадовољство Вучићевог режима пошто отворено критикује власти осудјујући његов ауторитаризам и све што чини да би задобио послушност цркве, наводи се у тексту.
Francuski „Kurije de Balkan“ o vladiki Grigoriju FOTO: Printscreen
Курије де Балкан осврће се на биографију Григорија помињући да је постао члан одбора организације протеста за време покретања „ратне машине Слободана Милошевића“ почетком деведесетих година. Григорије се тада дружио са Драганом Ђиласом, бившим градоначелником Београда који данас води опозициону Странку слободе и правде.
Описујући Григоријев свештенички пут у СПЦ-у, француски портал пренео је, између осталог, да се замонашио у манастиру Острог 1992. године, одакле одлази са својим ментором, епископом захумско-херцеговачким Атанасијем (Јевтићем) у обновљени манастир Тврдош, код Требиња.
Онима који га оптужују да је предузетник близак Милораду Додику, да је имао користи од донација Републике Српске и кредита банке тог ентитета у БиХ, Григорије је у интервјуу за хрватску телевизију 2018. године одговорио да није имао избора него да крене у пословање, јер је то било питање преживљавања.
Григорије је близак са владиком Јоаникијем, посебно по питању Косова. Заједно са њим, покојним митрополитом црногорским Амфилохијем и епископом призренско-рашким Теодосијем, критиковао је сваку идеју територијалне поделе на етничкој основи коју је Вучић покушавао да прогура 2019. године.
Његов сукоб са српским председником се од тада само погоршао, посебно после интервјуа недељнику Време у мају 2019. године, у којем је објаснио како је Вучић током састанка челника цркве, претио, вређао и понижавао владике, посебно Теодосија, наводи Курије де Балкан.
Григорије је потом 2020. године критиковао недостак слободе медија и наводи да је „апсолутна власт у рукама једном човека“. Неслагање са властима се даље наставља, наводи француски портал.
Епископ, како даље пише портал, постао је мета табоида у служби режима. Таблоди наводе да је био „зависник дроге повезан са криминалним круговима“. Медијска машина је ишла дотле да је почео да кружи спот у којем се преноси да је чак желео да „живог сахрани тадашњег патријарха Павла“.
Представници режима су са своје стране задужени да га дискредитују оптужујући га да жели да се меша у поллитику. Неки политичари наводе да иза Григорија стоји Драган Ђилас и да владика треба да одлучи да ли жели да буде патријарх или председник државе, наводи портал.
Како било, популарност Григорија расте. Политиколог Цвијетин Миливојевић је рекао да је он један од ретких слободних духова у вишим круговима СПЦ-а, а и Григоријев пријатељ из Мостара, фрањевачки свештеник Ико Скоко има сличан став.
– Кад би Григорије постао патријарх, унео би дах промене у свим односима на Балкану – рекао је Скоко, пренео је Курије де Балкан.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 11, 2021
