Pročitaj mi članakStrah od samoće u političkim i finansijskim igrama je ono na šta odlazeći samodržac nije računao. Klinički slučaj "paničnih senzacija", vidljiv je čim krene sa "obraćanjima". Takozvana svetska državnička elita koja ga je "instalirala", ostavila ga je i brutalno prepustila sudbini koja sleduje svakom umišljenom imperatoru.
Бивши аустријски канцелар Себастиан Курц, поднео је још у октобру месецу 2021. године неопозиву оставку на највишу државну функцију, због корупцијског скандала у коме је откривена да је поткупљивао агенције за истраживање јавног мњења и медије за личну промоцију.
Фото: Н.С.
Тако је овај “велики пријатељ” Александра Вучића за час посла са највише функције у држави и угледа “звезде у успону”, пао на ниво малог и невештог мешетара… Аустријски медији га данас, након свега, описују онаквим какав је стварно био: мали мешетар који има само средњу школу (напустио правни факултет као лош студент већ на првој години) и који је чак променио и статут своје партије да би себи дао апсолутну власт, те организовао намештено гласање “народњака”, где је добио преко 97 одсто гласова!).
У политику га је као послушног и болесно амбициозног увео бивши вицеканцелар и тадашњи шеф Аустријске народне партије, Михаел Шпинделегер, поставивши га 2011. године, кад је имао само 25 година, на место државног секретара за интеграције.
Током свог мандата, Себастијан Курц се често састајао са Александром Вучићем и био отворено фасциниран његовим “политичко-економским предузетништвом”, лакоћом са којом манипулише медијима, странком, гласачима, страним инвеститорима, те како жонглира са великим сумама новца непознатог порекла…
Мали бечки манипулант дошао је у контакт и са Вучићевим “стручњацима” за ове представе према препоруци бивше немачке канцеларке Меркел, а поједини аустријски медији сматрају да је убрзани курс медијске корупције завршио управо код свог сабрата у превари, малог балканског аутократе, “пријатеља Александра”…
Међутим, како то обично бива, дубоке државе и плитки умови увек одлично сарађују у оваквим приликама. Наиме, “људи из сенке” у сталној су потрази за баш таквим профилом људи: потребно је да буду приучени полуинтелигенти, болесно амбициозни и послушни као кућни љубимци. Пожељно и дебело компромитовани, још у раној младости…
Једна таква прекоморска “франшиза” такозване дубоке државе, понудила је недавно Вучићевом пријатељу “сигурну кућу”, склониште које му је данас преко потребно. Пред крај 2021. године, у Аустрији је одјекнула вест (први се огласио дневник Кроне Цајтунг), да Себастијан Курц (још увек није ни оптужен за корупцију, јер га штити посланички имунитет. Када остане без посланичког статуса, биће одмах стављен под истрагу и захтеваће се његово притварање), планира селидбу у САД како би радио за контроверзну компанију која је повезана са шпијунажом, те да је овај бивши канцелар потписао уговор са том приватном компанијом која фигурира као важна у америчком инвестицијском сектору. У томе че га спречити тужилац из Беча, који је недвосмислено потврдио да Курц не може побећи!
Курц ће, по свему судећи, преузети једну важну менаџерску позицију у такозваној Силицијумској долини у САД, што је невешто сакривена позиција у мрежи глобалне шпијунаже. Сазнало се, уствари, да је Курц недавно добио посао у компанији Палантир која се наводно бави анализом података. Палантир има врло противречну историју. Та компанија је, наиме, оптужена за продају софтвера за надзор који крши заштиту података. Њени главни и стални клијенти су ЦИА, ФБИ, НСА и Пентагон.
Америчко удружење за грађанска права АЦЛУ је објавило податак да је Палантир уствари “кључна америчка компанија у индустрији шпијунаже” (детаљније о томе на немачком порталу Бусинесс Инсидер.де.) Бечки Дие Прессе такође наводи да ће Курц радити за пословног сарадника из свог блиског круга, Петера Тхиела (Петер Тил), који је, ето чуда, 2004. основао поменуту компанију Палантир!
Петер Тил је милијардер рођен у Франкфурту, а постао је светски познат као суоснивач платног сервиса ПаyПал. Касније је био активан инвеститор и велики политички донатор. Овде би тој причи био крај да није обавештајних “инвестиција” које је компанија Палантир усмерила на Балкан, углавном, Косово, Босну и Херцеговину и, наравно, пре свега у Србију, јер је Вучићев “пријатељ” Себастијан Курц, током свог мандата, био главна веза између Палантира и мреже разних “резидената” у Београду и који подржавају лични режим АВ.
Један од “пројеката” за које се везује компанија Палантир је и такозвани “Отворени Балкан”, који је, уствари, америчка подвала проширењу ЕУ на Западни Балкан, али у ту горку истину нико из Брисела не жели да верује. Мада Вучић себи приписује ту геополитичку идеју, “Отворени Балкан” је, према тумачењу геополитичара из Кремља, клин у Европске интеграције и америчко играње на оживотворење такозваног пројекта под именом “Интер Мариум” (Балтик, Црно море, Јадран и свођење Западне Европе на затворени, изоловани и мали простор, тако рећи полуострво.
“Интер Мариум” би тако постао амерички војни полигон између Немачке, Француске и Русије, а укључивао би и Украјину или само део ње. Много раније, сада већ давне 2014. године, десила се тридесет осма по реду седница европског огранка Трилатералне комисије, која је одржана у Београд а скуп је отворио у то време председавајући Жан-Клод Трише, некадашњи шеф Европске централне банке.
Међу званицама су били и представници немачког Бундестага и британског Дома лордова, некадашњи премијер Италије, гувернер националне банке Белгије, те “сива еминенција” глобалног финансијског вртлога, Питер Сатерленд, председник “Голдман Сакса”, највеће инвестиционе банке на свету, која је била један од главних изазивача светске економске кризе 2008. године.
Члан Управног одбора Трилатерарне комисије био је и британски дипломата, сер Ајвор Робертс, некадашњи амбасадор Велике Британије у Србији (1994-1997), и који се данас свим силама залаже за „поправни Дејтон и нови Берлински конгрес” који би правно верификовао промене граница на Балкану, а посебно у Босни и Херцеговини. Такозвани “Отворени Балкан” који данас промовише Александар Вучић, само је део те “ревизије Дејтона” са ширим аспектом на стварање три нова великодржвна пројекта у коме је албански најизвеснији.
Поређења ради, идеја полиичких стратега Руске федерацује не иде даље од ревизије Дејтона у Босни и Херцеговини, дакле највише до признавање трећег (хрватског) ентитета који подржава и садашња влада у Бањалуци.. Током свог тадашњег говора председника Трилатераре за Европу, бивши шеф Европске централне банке, Жан-Клода Трише, позвао је све присутне да “одају почаст Ричарду Холбруку који је помогао у косовском мировном процесу”, па је у славу овог дрског “завртача руку” и прљавог играча америчке дипломатије, устао и “назочни” Александар Вучић, кога је тај исти Холбрук ставио на разне “црне листе” и спремао му трајну, доживотну изолацију, без наде да икада изађе ван Србије те запретио и судским процесом “пред медународним судом”.
Узгред је од стране присутне локалне удворице “одата почаст” и Александру Вучићу, који је ипак рекао једну страшну истину, да је “пре петнаест година било немогуће замислити да се овакав догадај одигра у Београду, а данас је то ипак могуће захваљујући храбрости таквог “лидера”!
Седам година након овог скупа, довољно је подсетити да је Србија и даље најмлађа чланица Трилатералне комисије те да је примљена 2013. у ово друштво “незваничне светске владе” (у Берлину, на иницијативу Англеле Меркел) и то као “шегрт” која ће, ако преживи све тортуре глобализма, једног дана бити равноправна са осталим чланицама…
Реч је, ипак, о јединој чланици која није истовремено чланица ЕУ. Нешто раније, у време кад је преузимао сву власт у Србији, приликом посете Великој Британији, Вучић је пред шефовима М6 и М5 без противљења прихватио да се Србија нађе у овој опскурној организацији, чији је један од оснивача био и некадашњи саветник за националну безбедност САД, Збигњев Бжежински, патолошки мрзитељ Русије и свега што је руско.
Овај скуп је данас важно поменути јер су након њега Вучићу биле одрешене руке да терорише Србију и њене грађане, а као награду одмах је добио и подршку појединих европских и светских вођа. Данас те подршке више нема. Отишли су са сцене скоро сви учесници са скупа Трилатерале у Београду 2014. године. Вучић је сам, препуштен својим плиткоумним “комбинацијама”. Нема више ни канцелара Курца ни канцеларке Меркел.
Чека га нова и сасвим друга спољна политика Немачке и бројних других западноевропских и светских земаља. И Америка уводи “полицијски час на Балкану”, што то се види из “персоналних” промена у њеној дипломатији. Наиме, САД шаљу већ у априлу месецу следеће, 2022. године, специјалног саветника за истраге у региону Балкана а посебно у региону некадашње Југославије. Саветник ће за почетак деловати из Загреба, а посао ће му бити фокусиран углавном на преваре у јавним набавкама, корупцију, прање новца, организовани криминал, и трговину људима…
Реч је о позицији Сталног правног саветника (РЛА) који ће радити на томе да се повећају капацитети за истраге, кривично гоњење и суђења у случајевима који се односе на корупцију и организовани криминал широм Западног Балкана, укључујући Србију, Црну Гору, Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Северну Македонију и Косово.
Надлежне служне владе САД расписале су чак и конкурс за ову позицију, а оглас на који су могли да се јаве заинтересовани истекао је 13. децембра 2021. Стални правни саветник радиће у мандату од 14 месеци, почев од априла 2022. године или приближно тог датума, са могућношћу продужења, у зависности од околности. Овај амерички “шериф” биће за почетак смештен у амбасади САД у Загребу и радиће, како пише у званичном саопштењу “у блиском партнерству са Министарством правде Хрватске”, што значи да ће обрачун са криминалом и почети “чишћењем” у Хрватској.
Њему је већ одређена и канцеларија у амбасади САД у Београду, где ће касније наставити са послом, како се из ширег извештаја види…
У тексту јавног огласа за ово радно место при дипломатији САД, дословно пише и ово: “…РЛА ће представљати Министарство правде и ОПДАТ (Канцеларије за развој, помоћ и обуку тужилаштава у иностранству) у спровођењу активности техничке помоћи финансираних од Бироа Стејт Департмента за међународне наркотике и послове спровођења закона како би се повећали капацитети за истрагу, кривично гоњење и суђење у случајевима који укључују корупцију и организовани криминал широм Западног Балкана. Конкретно укључујући Црну Гору, Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Косово, Северну Македонију и Србију. Ово је регионални програм…Ово ће укључивати техничку помоћ, менторство и савете о истрази, кривичном гоњењу и одлучивању у случајевима. Такође ће укључивати анализу и савете о постојећим или законима на чекању. РЛА ће координирати и блиско сарађивати са другим саветницима додељеним различитим балканским земљама.
Поред тога, РЛА ће блиско сарађивати и са особљем амбасада САД у различитим балканским земљама”… У тексту огласа појашњава се и то да је Мисија Канцеларије за развој, помоћ и обуку тужилаштава у иностранству (ОПДАТ) да развије и администрира техничку и развојну помоћ дизајнирану да унаприједи способности институција сектора правде и њиховог особља за спровођење закона.
Ова помоћ се, пише у саопштењу владе САД, даје како би се тим институцијама и њиховом особљу омогућило да се ефикасније боре против тероризма, транснационалног организованог криминала, корупције, финансијског криминала и других врста злочина. Чему у овако драматичним околностима Вучић може да се нада? Има ли пријатеље тамо где их има Себастијан Курц? Ко ће му понудити “сигурну кућу”? Шеик Ал Абар или неко озбиљнији, рецимо, саудијски принц? Немогуће, све су то били пусти снови о лаком наоружању у замну за петродоларе…Не беше их довољно. А ни време му није било савезник. Свет се променио.
А 1.
Шта пише у Поглављу 31. о придруживању ЕУ
Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ тежи да говори једним гласом када се ради о спољној политици и углавном је заснована на једногласности држава чланица, што је механизам за усвајање заједничких декларација и смерница за политичка и безбедносна питања која воде заједничкој дипломатској акцији.
Усвајају се одлуке којима се дефинише однос ЕУ према одређеним питањима и мере за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, укључујући и санкције. Уколико нека држава крши међународно право или људска права, или не поштује основне демократске вредности и владавину права, Европска унија има систем рестриктивних мера, које се крећу у распону од дипломатских до економских мера. Област контроле наоружања се односи на сузбијање илегалне трговине свим типовима оружја и прихватање свих међународних стандарда у овој области.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 8, 2022
