Pročitaj mi članak"Kada bi sličnu logiku počele da primjenjuju neke druge države, Jerusalimska patrijaršija bi ostala bez Svetog Groba, Sinajska arhiepiskopija bez manastira Svete Katarine i tako dalje", rekao je episkop Maksim
Епископ западноамерички Максим изјавио је како мисли да власт у Црној Гори није свјесна да се на њен Закон о вјероисповијести и његово спровођење не гледа благонаклоно у свијету, наводећи да је договор пут ка рјешењу проблема.
Foto: Youtube/screenshot
„Неприхватљиво је негирање историјских докумената – повеља, хрисовуља…, који непобитно упућују на правог власника. Када би сличну логику почеле да примјењују неке друге државе, Јерусалимска патријаршија би остала без Светог Гроба, Синајска архиепископија без манастира Свете Катарине и тако даље“, рекао је епископ Максим за лист Данас.
Он је рекао да га поступак црногорских власти „подсјећа на антицрквене потезе револуционара 1789. који су конфисковали имовину цркве у Француској па су, на примјер, Нотр Дам преименовали у Храм богиње разума, да би га затим претворили у складиште“.
„И док су у историографији ти потези оцијењени негативно, црногорске власти изгледа уче на лошим историјским примјерима“, рекао је епископ Максим.
Како је оцијенио, „ради се о превазиђеним моделима прошлости“ и „Црна Гора тек сада одлежава дјечје болести француске револуције“.
На питање како објашњава то да су, не рачунајући за Косово надлежног епископа Теодосија, као критичари државне политике Србије на Косову у јавности најгласнији архијереји из дијаспоре – са простора бивше СФРЈ и шире, он је рекао како неки мисле да је довољно саопштење Сабора СПЦ.
„Мислим да један дио архијереја из такозване матице – матична српска земља је, рецимо, и Херцеговина – сматра да је по том питању довољно оно што је саопштио Свети архијерејски сабор“, рекао је епископ Максим.
„Осим тога, многи нису у стању да са дистанце погледају на стање у Србији и препознају различите симптоме аутократије“, рекао је епископ Максим.
