Свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске саопштило је данас да би поделом, разменом територија или „разграничењем Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије највећи део српског народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују њихова права.
У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому, сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором будемо присиљени на егзодус, упозорили су свештеници и монаси Епархије, на челу са епикопом Теодосијем.
Они су поручили да подржавају став да Косово и Метохија остане неотуђиви део Србије, са својих 1.500 православних манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе.
У саопштењу објављеном на сајту Епархије истиче се да очување тог дела Србије није питање ни националне идеологије или митологије, ни само територије, већ представља срж српског црквено-народног бића и постојања, што је Србе као народ и цркву Христову вековима сачувало на том простору.
Даље се наводи да свештенство и монаштво Епархије подржава очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, и у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација.
То, како је прецизирано, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.
ШЕШЕЉ: „Да се сјуримо с војском и полицијом на Косово и отерамо све Шиптаре" https://t.co/g89WZqfHkm
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2018
Сложно апелујемо на највише представнике Србије и међународне заједнице да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим обезбедимо вековни континуитет постојања наше цркве на овом простору, пише у саопштењу.
На крају се указује да овај апел не представља мешање у политику, већ је, пре свега, гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред богом и сопственом савешћу имају одговорност према народу са којим чине живу цркву.