Pročitaj mi članakDok traje povika na vuka, lisica meso nosi. Tako bi se mogla opisati poslednja dešavanja u Istočnoj Evropi. Dok se SAD – a pod američkim pritiskom, i briselska evrobirokratija – sve žešće konfrontiraju sa Rusijom, Kina krupnim koracima ulazi na ovaj prostor. Ukoliko nastavi ovako intenzivno sa svojim aktivnostima, do 2020.
Било би добро да Србија направи додатни политички корак којим би послала поруку Пекингу да јој је до ширења сарадње стало
Док траје повика на вука, лисица месо носи. Тако би се могла описати последња дешавања у Источној Европи. Док се САД – а под америчким притиском, и бриселска евробирократија – све жешће конфронтирају са Русијом, Кина крупним корацима улази на овај простор. Уколико настави овако интензивно са својим активностима, до 2020.
Кина ће постати четврти најважнији политички актер (поред САД, Русије и ЕУ) на подручју које обухвата 16 бивших комунистичких земаља од Балтика на северу, до Црног и Јадранског мора на југу. Можда изгледа апсурдно, али у том случају би Кини тешко парирале и европске силе појединачно – Немачка, Француска и Велика Британија – иако је већина држава са тог географског простора унутар ЕУ.
У доктринарним документима званичног Пекинга активности се спроводе кроз мултилатерални формат 16+1, а све је конкретизовано кроз пројекат Један појас – један пут (One Belt One Road). Кина улаже позамашна средства у модернизацију путне и железничке инфраструктуре те у куповину морских и речних лука како би се обновио трговински Пут свиле. Паралелно са тим, кинески инвеститори циљано улажу у различите секторе у појединим државама.
ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 32 ГОДИНЕ
За сада су врло амбициозно ушли у енергетске пројекте (последњи уговор потписан је са БиХ о изградњи Блока 7 ТЕ Тузла, вредности 722 милиона евра, што је највећа појединачна инвестиција у овој земљи од завршетка рата) и сектор информационих технологија.
Посматрано преко величине територије и броја становника, Србија је један од најважнијих кинеских партнера међу источноевропским државама. Раме уз раме са Пољском, Румунијом и Мађарском. Кинези су изградили мост Земун-Борча, граде део Коридора 11 и финансирају модернизацију пруге Београд-Будимпешта.
Меморандум о модернизацији правца ка Македонији већ је потписан, а од Скопља би се даље настављало јужно, све до Пиреја. Јер кинеска компанија је сада власник највеће грчке луке. Протести Брисела и поруке еврокомесара како им не требају Кинези на европској обали нису могле да спрече овај геоекономски продор.
Зато су Кинези наставили даље, па су у Србији од почетка године своја представништва отвориле три значајне компаније, још од раније се ревитализује ТЕ Костолац, а у априлу је уследила и приватизација Железаре Смедерево. Без обзира на то што прича о каналу Морава у српској јавности изазива многе контроверзе и делује као научна фантастика, долазак Кинеза у Смедерево се може посматрати и у том контексту. Не би требало да чуди ако убудуће видимо још неке кинеске инвестиције у долини Мораве. Они планирају пола века унапред.
Имајући све ово у виду, долазак кинеског председника у Београд, први пут после 32 године, јесте један од најважнијих догађаја у нашој политици последњих година.
ЗНАЧАЈАН ПОЛИТИЧКИ УЛОГ
Тиме се не само удара печат на досадашњу сарадњу већ се и отварају могућности за нове аранжмане који би нам помогли да повећамо извоз у Кину (садашња неравнотежа је огромна и за Србију забрињавајућа), технолошки осавременимо нашу производњу и тиме повећамо конкурентност, заједно са кинеским партнерима наступамо на тржиштима ЕУ и Русије и уђемо у реализацију нових капиталних пројеката.
У овом тренутку Србија нема капацитете да се постави као равноправан партнер, и то би требало имати у виду. Због тога би било добро да се направи додатни политички корак којим бисмо послали јасну поруку званичном Пекингу да нам је до ширења сарадње стало.
Кинези више инвестирају у Србију него у друге земље Источне Европе и због тога што су политички односи одлични у дужем периоду.
Шта би могао да буде тај политички корак? На пример, учлањење Србије у Азијску инфраструктурно-инвестициону банку (и поред неслагања САД, водеће земље ЕУ су се већ учланиле, укључујући и Велику Британију); или да се придружимо групи од 40 земаља које су подржале Кину у спору у Јужном кинеском мору (шеф кинеске дипломатије је изјавио како су БиХ и Словенија то учиниле прошле недеље); или да се либерализује визни режим за кинеске туристе. Био би то значајан политички улог за даље унапређење економских односа.
