Da ne dužim previše sa uvodom, probaću da budem što kraći. Prvo, ne znam zašto me Željko Cvijanović proglašava „nacional-liberalom“. Postmoderna je donela i vreme postideologije, pa su samim tim i nekada važeće ideološke podele u dobroj meri prevaziđene.

 

Најспорније је што цео мој чланак Жељко Цвијановић тумачи из најужег могућег конеткста: протеста у Савамали!

Да не дужим превише са уводом, пробаћу да будем што краћи. Прво, не знам зашто ме Жељко Цвијановић проглашава „национал-либералом“. Постмодерна је донела и време постидеологије, па су самим тим и некада важеће идеолошке поделе у доброј мери превазиђене.

Нове парадигме су композитне и комплексне, па, ако бих већ себе негде морао да сврстам, пре бих рекао да је то што заступам-социјални конзервативизам. Мада су у данашњем стању (хибридног?) рата идеолошка сврставања секундарна. Примарни су геополитички процеси. Пошто је Цвијановић био један од промотера моје до сада најзначајније монографије, ови ставови су му познати.

Друго, што се тиче „лутања“ наше националне интелигенције и тражења „танких пролаза“ за исказивање ставова, не видим шта се у последњем чланку коси са мојим претходним анализама које нису овако окарактерисане (а објављиване су управо на Новом Стандарду). Осим ако то није помињање Александра Вучића у једној реченици.

Да ће бити дестабилизације Балкана први пут сам писао пре пола деценије. Ко ишта зна о геополитици могао је да наслути такав развој мада нисам претпостављао да ће се све одигравати овако брзо. И ту дестабилизацију не производи моћ Запада, већ управо супротно – немоћ Запада. Да је Запад снажан као и пре две деценије, другачије би управљао политичким процесима у нашем делу света. На Балкану су све утицајнији други играчи и то је, барем средњорочно, неповратан процес.

ОВО НИСУ 80-ТЕ

Треће, немоћ Запада се манифестује и све чешћим поделама унутар њиховог институционалног апарата. И даље су неки други региони у њиховом фокусу, али се балканско питање отвара великом брзином. Која ће онда бити стратегија САД за Балкан? Шта ће бити планови ЕУ? Од какве су нам ту користи Данијел Сервер и Федерика Могерини?

Досадашња западна политика је потрошена, и они ће тражити алтернативна решења. Уопште не сумњам да ће и њихова алтернативна решења бити лоша за Србију (у чланку наводим да је алтернативно решење за косовско мртворођенче Велика Албанија), међутим, неће се више питати само они. Зар ико мисли да Руси неће бранити своје постојеће инвестиције у железницу Србије, предстојеће у наменску индустрију и оно што имају у нафтно-гасном сектору?

Да ли мислите да је Путин одустао од Јужног тока? Или да Кинези имају пара за бацање, па купују Пиреј и модернизују пругу Београд-Будимпешта, а да знају унапред да ће им тај рачун покварити Сорош?

Околности у којима се одиграва постојећа дестабилизација су значајно другачије од оних крајем 80-тих година. О новом начину уређења регионалног безбедносног оквира ће се одлучивати и другде, не само у Вашингтону. Најблаже речено: то уопште не мора да буде лоше за Србију.

Само, да поновим закључак из моје анализе који Жељко Цвијановић заобилази: „Зависи пуно и од тога како ћемо се ми према неким стварима поставити, како ћемо у појединим тренуцима реаговати и докле ће нас у појединим иницијативама пратити савезници. Ако знамо шта хоћемо, из новог круга балканске кризе не морамо изаћи као губитници.“

Четврто, разне протесте тек треба очекивати, иако их је у претходних годину и по дана у свим балканским државама било као никада у последњих четврт века. И не треба на њих гледати кроз „наочаре Сороша“. Да ли Андрију Мандића плаћа Сорош? Или можда силне бугарске инетелектуалце који нападају Бојка Борисова због обустављања Јужног тока?

Или акције Аљбина Куртија у Приштини? Или демонстранте на Тргу Бана Јелачића који траже оставку владе на чијем челу је канадски држављанин? Да је ово Књаз-Милошева Србија, ми би још и финансирали неке од тих протеста. Нису сви протести и свака дестабилизација у окружењу лоши по наше државне и националне интересе.

ПРОТЕСТИ У САВАМАЛИ НЕ МОГУ ДОНЕТИ ПОЛИТИЧКИ РЕЗУЛТАТ

Када је о будућим протестима у Србији реч, ту треба раздвојити жито од кукоља. Социјалне тензије су велике, економске прилике тешке, за очекивати је да људи почну да излазе на улицу, јер своје интересе не могу да заштите кроз институције. Реалност је да становништво више не верује политичарима (немојте да нас висока излазност на изборима заварава).То је тренд у целој Европи. Али, немојте их одмах проглашавати „Сорошевом пешадијом“. Нека се боре за своје, то је њихово демократско право. Лепљење етикета нас може одвести у нежељеном смеру.

Пето, и за мене најспорније је, што цео мој чланак Жељко Цвијановић тумачи из најужег могућег конеткста: протеста у Савамали! Иако се ја уопште не бавим Савамалом нити је било где спомињем. У суштини, за моју анализу је то споредно питање, не претерано битно. Зашто? Зато што је моја процена да они не могу донети никакав политички резултат.

Па таман и да их Сорош плаћа! Да не будем погрешно схваћен, то што се десило у Савамали није (како Цвијановић наводи) „гаф власти“, већ подривање правних темеља ове државе. Како сада објаснити грађанима да ће бити кажњавани за неблаговремено плаћен порез ако се случај рушења Херцеговачке улице не решава пуних шест недеља? Због тога је неопходно вршити притисак на власт, али за то постоје многобројни механизми. Цвијановићева рационализација је зато спорна, јер је његова методологија погрешна. Он се не бави целином, оним што сам написао, већ тумачи поједине реченице у контексту како му се то свиђа.

Не може тако. Не врти се све око Савамале и Вучића. Постоји политика и мимо Вучића. И то су политички процеси који су по будућност земље и народа много битнији и од Савамале и од Вучића. Ако их сам Вучић не препознаје, онда му џаба 131 посланик.

Izvor: standard.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, dušan proroković, Željko Cvijanović, protesti, Savamala