Pročitaj mi članak

DRŽAVNI VRH SRBIJE: Tražimo neograničenu zaštitu za srpske manastire na Kosmetu

0

U dijalogu sa Prištinom o sveobuhvatnom rešenju Beograd će insistirati na posebnom položaju SPC u pokrajini. Zahtev da specijalni tretman dobije više od 44 hrama, kao i spomenici.

Признат положај Српске православне цркве на Космету, као и да се на неограничен период задржи правни режим заштите за 44 објекта који представљају специјалне зоне српске културне и верске баштине, наћи ће се међу кључним захтевима Београда током дијалога о свеобухватном решењу за нормализацију односа са Приштином – сазнају „Новости“.

Осим тога, како преносе извори из врха власти, наша страна тражиће да у заштићени режим уђу још нека културна добра и храмови СПЦ, као и да се СПЦ омогући да има пуно право располагања свом својом покретном и непокретном имовином.

У Специјалне заштитне зоне српске баштине потпадају манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, који су под заштитом Унеска, али и други храмови и цркве у Гњилану, Штрпцу, Србици, Клини, Ораховцу…, као и средњовековни мост Војновића у Вучитрну, споменик Газиместан, тврђава Звечан, средњовековни град Ново Брдо, село Велика Хоча…

ТЕОДОСИЈЕ: ДА ОПСТАНЕМО НА СВОМЕ

Они који мисле да могу да поделе и раставе наш народ и да нас доведу у ситуацију да оставимо наше вековне просторе где је наша душа, где чувамо тапију дату нам од светих Немањића, поручујемо им да се дубоко варају – истакао је у среду владика Теодосије на молебну за Косово и Меотхију одржаном у манастиру Грачаница. После службе у Храму Светог Димитрија у Косовској Митровици, молебан за КиМ одржан је у манастиру Грачаница где је владика Теодосије поручио да „како год буде и како год моћници овог света буду одлучили, треба да опстанемо и останемо на своме, чинећи све што је до нас како би нам било боље“.

Председник Александар Вучић је приликом обраћања јавности у уторак најавио да ће се видети колико треба да буде заштићених зона, а да имовина СПЦ недвосмислено мора да припада Српској православној цркви Београд.

Нова рунда дијалога на високом нивоу очекује се следећег месеца, а према речима шефа дипломатије Ивице Дачића, у наредних неколико месеци интензивираће се разговори за покушај проналаска трајнијег решења за статус КиМ.

Он је за ТВ Прва навео да не види спремност Приштине на компромис када је у питању статус, али „да и они имају нека ограничења и морања“, као и да бољег времена за решење косметског питања неће бити.

Као један од разлога навео је то што европској администрацији истиче мандат.

Што се тиче његовог личног става да је подела КиМ решење, појаснио је да сматра да је оно брзо могуће јер нема пресељења становништва.

– Које су то територије, никада ни о томе нисам говорио. Питајте народ на северу Косова шта мисли о томе. А где припадају Срби у енклавама на југу? По нашем Уставу, припадају српској покрајини, а где је то у реалном животу? Тај што живи у енклави давно је престао да мисли да је то саставни део Србије – навео је Дачић, оценивши да је када је проглашена независност Косова, требало прогласити и независност Републике Српске.

На другој страни, председник привремених институција у Приштини, Хашим Тачи у среду је рекао да неће бити поделе Косова нити аутономије за Србе.

Он је навео да под кориговањем граница подразумева само то да се Прешево, Бујановац и Медвеђа припоје Косову, а да истовремено не буде поделе Косова нити аутономије за косовске Србе.

А дан раније премијер привремених институција Рамуш Харадинај поручио је да „само рат може променити границе“.