Прочитај ми чланак

ЂИНЂИЋ ЈЕ ГЛАВОМ ПЛАТИО ОВАЈ ПЛАН ЗА КОСОВО јер се није свидео Западу

0

Шта је о Косову говорио бивши премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен пре 15 година? Ђинђић је предлагао низ решења, а у готово свим његовим изјава се могло чути да се питање Косова мора што пре решити.

У неколико својих изјава о Косову са почетка 2003. Ђинђић је жестоко критиковао међународну заједницу, која, како каже, “једно говори, а друго ради“.

Систематски се елиминише било каква веза Србије и Косова и Метохије, од законодавства, царинског и пореског система, до располагања државном имовином и међународног представљања. Србија нити спроводи било какве надлежности или права на Косову и Метохији, нити је такво што предвиђено у будућности. То су чињенице и оне су неприхватљиве за Србију и супротне су са званичним међународним документима“, навео је Ђинђић 19. јануара 2003.

Ђинђић је предлагао више решења, а у писму тадашњем британском премијеру Тонију Блеру је истакао да се питању Косова мора приступити “без одлагања и на одговарајућем нивоу”, и понудио следеће опције:

“Прва опција је федерализација у којој би Албанци и Срби имали сличан статус као Муслимани и Хрвати у БиХ. Ово решење би омогућило довољно гаранције Србима да уживају своја права у складу са самоуправом на Косову. Овакво конституисано Косово би имало асиметричан статус у односу на Србију – више од покрајине, мање од федералне јединице.

Друга опција, у случају да прва не успе, угледала би се на Кипар, са територијалном демаркацијом, али непромењеним границама. У овом случају, Срби би организовали свој политички живот углавном у северном Косову. Трећа опција у случају да ове две не успеју, биће промена граница споразумом. У том случају, српска национална заједница би добила свој део територије”, истиче Ђинђић.

На који начин је бивши премијер Србије размишљао о косовском проблему одлично се види из докумената које Курир ексклузивно обљављује. Реч је о тајном извештају о статегији за Косово и Метеохију, која је била намењена искључиво за личну употребу.

На почетку овог документа наводи се да се стварни процеси на Косову одвијају на начин изразито неповољан по Србију и њене интересе, противно Резолуцији 1244. С тим у вези, у документу се наводи да би Србија требало да инсистира на повратку српских војника и полицајаца у Покрајину, и да захтева да се изврши ревизија Уставног оквира.

Најважнији захтев Србије према овој стратегији јесте конститутивност српске заједнице у поретку Косова, која би се, како је наведено огледала у некој врсти федерализовања КИМ.

„Последњи је тренутак да покренемо одлучну акцију“, наводи се у овој Стратегији. Премијер Србије Зоран Ђинђић ускоро је међутим убијен, а према неким мишљењима, његовој смрти допринела је и одлучност да се што пре реши косовско питање.