Прочитај ми чланакУспон десничарских покрета у Европи је, поред осталог, последица здруженог деловања светске економске и кризе Европске уније.
Новица Коцић
Успон десничарских покрета у Европи је, поред осталог, последица здруженог деловања светске економске и кризе Европске уније.
Многобројни су узроци актуелних масовних мигрантских таласа. Међу њима се истичу: криза савременог капитализма и климатске промене. „Управљање” миграцијама и решавање или ублажавање њихових последица захтева глобално решење, чији актери морају бити они који су их у највећој мери и произвели. Логика функционисања савременог капитализма и урушавање униполарног света (економски, војно, политички) таква је да се за таквим решењем (још) не трага. У западној Европи, која је циљ већине миграната, дошло је до „мигрантске кризе”, али и успона десничарских покрета и политичких партија. Обе појаве на свој начин потврђују и продубљују кризу ЕУ.
Европска унија је и сама последица глобализације, али се супротстављањем мигрантима бори против глобализације. Значајна је улога њених најразвијенијих чланица у „извозу” демократије и у „обојеним” револуцијама, чије последице су актуелни мигрантски таласи. ЕУ је већ дуже време разапета између жеље и напора да постане наднационална држава, заједница која прокламује и штити вредности мира, демократије, хуманости, толеранције, правне државе и заштите људских права и стварног нарушавања тога.
У стварности се криза испољава у: слабом економском расту, отуђености бриселске бирократије од обичних грађана, непостојању заједничке монетарне, пореске, демографске, социјалне и војне политике. Заједничке институције највише штите интересе крупног капитала, а на штету већине грађана. Кризи њиховог легитимитета (Европске комисије, Европског парламента) највише доприносе најмоћнији лидери и државе.
Успон десничарских покрета у Европи је, поред осталог, последица здруженог деловања светске економске и кризе Европске уније. Слабости у функционисању ове заједнице су за десничарске покрете доказ да је нужан повратак националној држави. Стога су они евроскептици који се залажу за повратак суверенитета, за националну монету, политику развоја и безбедности. Они заједничке институције окривљују и за раст стопе незапослености, која је у најразвијенијим чланицама неколико процената, а у најзадуженијим вишеструко већа (Грчка, Шпанија, на пример, и до 25 одсто). Посебно су „мерама штедње” угрожени омладина, нестручни радници, службеници, ситни предузетници и средњи слојеви. Обећања десничарских партија делују им као лака решења за постојеће проблеме.
Нови таласи миграната су у Европи додатно подгрејали сукобе између домаћег и становништва страног порекла, посебно у великим градовима. Десничарски покрети у масовним миграцијама виде опасност по угрожавање социјалних, политичких, културних и верских права домаћег становништва. Стога су њихове акције и протести против миграната обојени негирањем права мањина, национализмом, ксенофобијом, исламофобијом и расизмом.
На парламентарним изборима на националном нивоу у последњих десет година значајан је успех десничарских партија у већини држава Европе (Национални фронт у Француској, Алијанса за Немачку, Фидес у Мађарској, Аустријска слободарска партија, Право и правда у Пољској). У Европском парламенту оне су од 2014. године постале значајна снага. На тај начин оствариле су „марш кроз институције”, који ће сигурно променити и политичку карту Европске уније.
Однос политичких елита и грађана према мигрантима је различит и креће се у распону од толерисања, хуманог односа према њима, до испољавања нетрпељивости, непријатељства, депортовања и угрожавања слободе кретања и права на живот. За то се користе различита средства, од вербалних увреда, доношења закона, подизања жичаних и других зидова на границама, пендрека, сузавца и употребе војске. По нетрпељивости и жестини отпора актуелним миграцијама, нарочито се истичу десничарске партије и покрети.
Миграције ће променити политичку будућност Европе. Пораст верске искључивости, расизма, национализма, сепаратизма и ксенофобије продубиће кризу институција и доминантних вредности и отежаће тражење дугорочног и одрживог решења „мигрантске кризе”.
Научни сарадник, Институт друштвених наука у Београду
