Pročitaj mi članak
Жене су и даље најчешће жртве трговине људима, али последњих година је све више мушкараца робова, и то младића, који диринче на сеоским имањима.
ЗАГРЕБ – Више од стотину особа, углавном жена, били су жртве трговине људима у Хрватској у последњих десет година, а међу њима је највише хрватских грађана и држављана суседне Босне и Херцеговине.
Жртве трговине људима најчешће су женске особе од 11 до 30 година, које су сексуално експлоатисане, али последњих година све више је и мушкараца робова, и то младића, пише Јутарњи.хр. Они најчешће присилно раде на сеоским имањима.
Људима се тргује из разних разлога, редом криминалних – било да се ради о присилној проституцији, која је најчешћа, порнографији, сексуалном туризму, робовском раду, просјачењу, незаконитом усвајању деце, склапању лажног и присилног брака, продаји људских органа итд.
У трговини људима најчешће страдају жене, Фото Реутерс У трговини људима најчешће страдају жене, Фото Реутерс
Подаци Министарства унутрашњих послова Хрватске показују да је од 2002. до 2012. забележено 116 жртава трговине људима, а највише тих кривичних дела почињено је 2007. и 2011, које су се завршиле са 15, односно 14 жртава. Уз држављане Хрватске (61) и Босне и Херцеговине (13) жртве трговаца људима у Хрватској у том раздобљу били су по један држављанин Камеруна, Марока, Русије, Словачке и Албаније, четири држављана Бугарске, седам Молдавије, осам Румуније и по десет из Србије и Украјине.
Хрватска полиција зато саветује да се добро обрати пажњу на огласе са примамљивим понудама за посао без референци, као и на добро плаћене послове без претходног разговора с одговорним особама о квалификацијама, уговору и радном искуству. Сумњиво је и наглашавање хитности и одличне зараде приликом запошљавања, као и нејасни и непроверљиви подаци о послодавцу.
Трговци људима често познају своје жртве, могу чак бити пријатељи или познаници. Они знају да оставе утисак искусних професионалаца. Лажни пријатељски посредници нуде жртвама и да им плате трошкове путовања и реше сва административна питања.
Међутим, све се мења кад жртва стигне на одредиште. Прво им одузимају сва документа под изговором да је то ради њихове безбедности, а онда их држе у нељудским условима и присиљавају на илегалан рад да би покрили нове трошкове, који непрекидно расту. Уз то их често злостављају, присиљавају да се проституишу и дрогирају, изгладњују их, онемогућавају им контакт с родбином и пријатељима, а од здравствене заштите нема ни говора.
Понекад потенцијалне жртве и не стигну на договорено одредиште, већ их успут препродају даље. Најчешћа места за експлоатацију су улице, ноћни клубови, дискотеке, ресторани, фабрике, приватна имања, породичне куће, станови, домаћинства.
У Хрватској за трговину људима предвиђена казна од једне до десет година затвора, а ако жртва дете, казна је већа – од три до 15 година.
(Јутарњи.хр, Курир)
