Pročitaj mi članakDžaferović i Komšić ne brane od Lavrova nezavisnost BiH, već režim protektorata i njegove institucije, rekao Zoran Čvorović u razgovoru sa Pavelom Tihomirovom
Чланови Председништва Босне и Херцеговине, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, као што смо већ саопштили, одбили су да се сретну са министром иностраних послова Русије Сергејом Лавровом. Своју одлуку су објаснили тиме што су изјаве о Дејтонском споразуму које је Лавров дао претходног дана звучале као „ниподаштавање и негирање БиХ“. Помоћник главног уредника Руске народне линије, Павел Тихомиров, данас разговара у оквиру Балканског клуба РНЛ са нашим сталним саговорником професором Зораном Чворовићем.
Павел Тихомиров: Чланови Председништва БиХ, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, одбили су да учествују на већ договореном састанку са министром Лавровом, јер је он, према њиховом објашњењу, „ниподаштавао и негирао БиХ“. Како то коментаришете?
Зоран Чворовић: Када се већ говори о некаквом „ниподаштавању и негирању“, треба разјаснити где је показано то „ниподаштавање и негирање“ БиХ.
Да ли у изјави у којој је Лавров ставио до знања да је за Русију неприхватљива ревизија Дејтонског мировног уговора?
При томе не треба да заборавимо да је овај мултилатерални међународни уговор, чији је гарант и Руска Федерација, зауставио рат на подручју бивше југословенске федералне јединице Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, између муслиманско-хрватске Федерације БиХ и Републике Српске.
Павел Тихомиров: И Дејтонским споразумом је успостављена заједничка државе као конфедерација до тада зараћених страна.
Зоран Чворовић: Да ли је Сергеј Лавров „ниподаштавао и негирао БиХ“ својом изјавом у којој је у име РФ тражио укидање институције Високог представника? Лавров је имао у виду да Високи представник, са антидејтонским извршним овлашћењима, није ништа друго него институција „западног“ протектората над БиХ. А протекторат, како примећује руски министар, не приличи једној независној држави која је чланица УН.
Изгледа да то што БиХ није независна више брине Сергеја Лаврова, него муслиманског и фиктивног хрватског представника у Председништву БиХ. Пошто они, по свему судећи, желе да БиХ што је могуће дуже буде недовршена држава под међународним протекторатом.
И најзад, да није Сергеј Лавров „ниподаштавао и негирао БиХ“ тиме што је подржао Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности?
Изгледа ипак да су се Џаферовић и Комшић упутили на опасан пут игнорисања Устава БиХ, који је саставни део Дејтонског мировног споразума (анекс 4), тиме што су изјавили да је одлука о евроатлантској будућности БиХ већ донета. Акциони план за чланство (MAP) БиХ у НАТО пакту који су донели органи БиХ није исто што и одлука о чланству у НАТО пакту. Овај програм сарадње БиХ и НАТО по изјави званичника самог НАТО-а „не прејудицира одлуку о чланству БиХ“. Уколико би Председништво и Парламентарна скупштина БиХ хтели да донесу такву одлуку, на њу би према Уставу БиХ српски члан Председништва могао да стави вето уколико је таква одлука „деструктивна по витални интерес Ентитета“ који члан Председништва представља. Ако вето члана Председништва добије потврду 2/3 посланика Народне скупштине Републике Српске, онда одлука о чланству БиХ у НАТО не би могла да ступи на снагу.
Павел Тихомиров: А да ли постоји за такву ситуацију „рупа у закону“?
Зоран Чворовић: За излаз из такве ситуације обезбеђени су Високи представник и Уставни суд БиХ у коме седе судије странци, који уз локалне Бошњаке-муслимане имају већину.
У последњих 25 година Дејтонски мировни уговор, односно Устав БиХ као његов саставни део, противправно је ревидиран управо одлукама Високог представника и Уставног суда. Ето зашто Џаферовић и Комшић не бране од Лаврова независност БиХ, већ режим протектората и његове институције.
Изјаве Џаферовића и Комшића показују да ће опстанак БиХ бити доведен у питање на теми чланства БиХ у НАТО, пошто ће муслимански и хрватски политичари, уз подршку Запада, покушати да такву одлуку притивуставно наметну Републици Српској.
Зато је једино решење за очување БиХ њена демилитаризација, која би скинула са дневног реда питање чланства БиХ у НАТО. Укидањем Војске БиХ би се, на неки начин, афирмисао изворни текста Устава БиХ договорен у Дејтону 1995. г., пошто према тексту Устава конфедерална БиХ није имала надлежност у ресору одбране, па ни своју војску.
Павел Тихомиров: А претње безбедности БиХ?
Зоран Чворовић: Демилитаризација не би угрозила безбедност БиХ, пошто највећа опасност за њену безбедност долази од исламског тероризма. Према Уставу и законима тероризам не сузбија војска него полиције ентитета.
Предлог за демилитаризацију БиХ и укидање Војске БиХ требало би да потекне од стране представника Републике Српске, а њега би морали да подрже Србија и Русија као потписнице и гаранти Дејтонског мировног уговора.
