Pravoslavni vernici u Srbiji danas proslavljaju Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni. U starim predanjima Marija Magdalena se pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Rođena je u Siriji, u gradu Magdali i po tome je dobila ime Magdalena.
Марија Магдалена је према светим списима била грешница коју је Исус Христос избавио, а кансије је постала његова ученица и слушала је проповеди. Била је присутна и туговала за време Христовог рапећа заједно са Богородицом, а за њен лик се везује и обичај фарбања јаја за Ускрс.
Верује се да је Марија Магдалена када је посетила Рим цару Тиберију поклонила црвено јаје уз речи „Христос Васкрсе“, од тада се верује да јаја за Ускрс треба фарбати у црвено.
Помагала је Светом Јовану Богослову у проповедању јеванђеља, а према јеванђељу, Исус Христ јој се два пута јавио након васкрсења. Свој овоземаљски живот Марија Магдалена је завршила у Ефесу, а њене мошти су кансије пренете у Цариград.
Блага Марија је, по народном веровању, сестра Светог Илије Громовника. Празник посвећен Благој Марији је и дан Епархије будимљанско-никшићке и многих других православних институција. Веома је поштована у Срба, посебно међу женама. Спада у непокретне празнике и иако нема „црвено слово“ у црквеном календару, тога дана се, као ни на Огњену Марију и Свету Петку ништа не ради у кући нити у пољу.
За празник Благе Марије везани су разни обичаји и веровања, а један од њих јесте да се избегавају тешки физички послови, већ да дан треба провести у миру, одмору и молитви. Марија Магделена се у православном свету сматра за велику заштитницу жена. Због тога постоји обичај да на овај празник жене треба да замисле жељу, запале свећу и помоле се светитељки.