О романима „Сеобе“, „Дервиш и Смрт“ и „На Дрини ћуприја“ ђаци у огледним одељењима медицинских школа уче само два часа. Дела Ђуре Јакшића, Јована Дучића, Милана Ракића, Радоја Домановића или Лазе Лазаревића обрађују само један час током четири године школовања. Уместо лектира, читају одломке из „Читанке“. Ако се нешто хитно не предузме, од септембра ће ученици свих, не само експерименталних одељења медицинских школа у Србији остати ускраћени за основна знања из књижевности и српског језика.

Школама је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја стигао допис о „превођењу“ огледа у систем, што значи да се недељни фонд часова српског језика смањује са три на два. Представницима Друштва за српски језик и књижевност и Завода за унапређивање образовања и васпитања министар просвете проф. др Томислав Јовановић обећао је да ће до краја ове недеље бити одржан још један састанак на ком ће бар да почне решавање овог проблема. У Министарству просвете „Новостима“ је у уторак речено да ће састанак да буде ускоро, али се не зна када.

– Ови огледи уведени су пре више од десет година и на крају сваког полугодишта писали смо примедбе да је два часа српског недељно недовољно. Никада нам нико није одговорио. Мислили смо да ће, када буде укинут оглед, и та грешка да буде исправљена, али десило се супротно. Огледни програми постали су редовни – забринути су професори Медицинске школе „7. април“ у Новом Саду. – Ово је прави масакр српског језика и националне културе. 

Трудимо се да ниједног важног писца не избацимо из програма, али је тешко сместити све то у 64 часа српског годишње. Матуранти чак имају десет часова мање, од којих 12 одлази на писмене задатке и исправке. Да обрадимо сва капитална дела, лекције из граматике и правописа, остају нам 42 часа током целе године.

Тако су „Чича Горио“, „Ревизор“, „Тихи Дон“, па чак и „Злочин и казна“ у већини експерименталних одељења остали на нивоу одломака. И садашње генерације средњошколаца недовољно се друже са књигом, а убудуће ће да читају још мање. Правопису је посвећен по један час годишње. Често и по недељу дана немају ни час српског језика и књижевности, јер су на пракси па, кажу професори, забораве и где су стали.

– Књиге која пропусте у средњој школи, тешко да ће икада касније да прочитају. Тако ћемо добити медицинске сестре или лекаре који нису читали нека од капиталних књижевних дела – упозорава проф. др Александар Милановић, председник Друштва за српски језик и књижевност. – Када током школовања остану без темеља националне и светске културе, касније неће моћи да разумеју контекст, метафоре, цитате… Без те основе, неће им бити јасна ни музика коју слушају, ни филмови које гледају, чак ни текстови у новинама.

Како су у свим огледним одељењима средњих стручних школа са листе обавезних предмета избачене историја и географија, општа знања средњошколаца могла би да буду још мања.

А подршку у решавању проблема наставе српског језика наставницима Медицинске школе „7. април“ у Новом Саду послао је и академик Предраг Пипер, у име Одељења српског језика и књижевности САНУ. Он је најавио да ће се академици на седници Одељења, заказаној за 29. април, позабавити овим проблемом.

(Вечерње новости)

Oznake: srednje stručne škole, srpska književnost, srpski jezik, fond časova