Pročitaj mi članakNekadašnji portparol Kraljevske porodice Karađorđević i autor televizijskog serijala "Prizrenske priče" Nikola Stanković, objavio je na svom fejsbuk profilu autorski tekst povodom posete Albanskog predsednika Ilira Mete opštini Medveđa. Stanković koji je poreklom iz Gazdara, sela u opštini Medveđa, osvrnuo se i na nedavni skandal kada je albanska muzička zvezda Arijan Aguši u centru Medveđe snimio spot za pesmu "Medveđa" u kojoj ovu varoš na jugu Srbije opisuje kao deo Velike Albanije. Tekst prenosimo u celosti:
Како је добар човек овај албански председник. Замислите био „у приватној посети“ мојој Медвеђи И НИ ЈЕДНОМ „није поменуо“ да Србија треба да призна независност Косова?!
Само је рекао „да је то реалност“. И тражио да се „национална обележја“ албанске мањине истакну на појединим државним институцијама. Само то. Добро, евентуално још понешто. И све то само пар дана након што је онај дегенерик у центру Медвеђе снимио спот за песму која говори о томе како је „Медвеђа увек била део Велике Албаније“. Заиста занемарљиви инцидентни иступи. Нисам приметио да се неко превише узбудио због тога?! Напротив, све је лепо и све је супер.
Покушавам само да замислим више националних обележја Републике Србије на територији њене аутономне покрајине Косова и Метохије. То ми, ипак, не полази за руком. Немогуће је. Покушавам да замислим како Срби на територији Косова и Метохије не живе у гету, у енклавама, у сталном страху за своју имовину, за своје животе. Ипак, то ми не полази за руком. Нереално је.
Покушавам да замислим да ме у Ђаковици испред манастира Успења Пресвете Богородице у коме живе 4 српске монахиње (и то је све од Срба тамо) није сачекало десетак Албанаца са повицима „идите одавде цигани“, „ово је Албанија“… Покушавам да замислим, али не могу. То се десило.
Покушавам да замислим да по разбијеним српским гробљима на Косову и Метохији нисам скупљао разбацане српске кости, вађене из разбијених гробница и расуте по пољу. Покушавам да замислим, али не могу. То се десило.
Покушавам да замислим да у Великој Хочи нисам упознао децу која са својих десет година у животу нису имала играчку. Покушавам да замислим, али не могу. Упознао сам ту децу.
Много сам трагичних прича чуо и доживео на Косову и Метохији у последњих готово десет година. Прича које су се дешавале и дешавају се свега 70-ак или 100-ак километара од моје Медвеђе. Када би већина мојих земљака била у прилици да прођу тим Косовским селима и градовима којима сам ја прошао, када би се затекли у живом додиру са својим земљацима који су у 21. веку преживели и преживљавају голготу коју нормалан човек не може ни да замисли, верујем да би били далеко забринутији због „развоја ситуације“ у нашем крају.
Мислите о томе.
