Pročitaj mi članak

DA LI JE STALJIN UMRO ili su ga „umrli”?

0

Premijera filma „Staljinova smrt“ reditelja Armanda Janučija izazvala je burnu diskusiju o tome koliko je „komična opera” prikladan žanr za ovu ozbiljnu temu. I opet je u prvi plan dospelo pitanje o uzroku smrti sovjetskog lidera. Njegova smrt je pokrivena velom mnogih tajni i kao takva je plodno tlo za sve one koji sumnjaju u zvaničnu verziju. A zvanično je Staljin umro prirodnom smrću. Portal Russia Beyond navodi osnovne verzije smrti sovjetskog vođe.

1. Гнев изазвао мождани удар

Није чудо што мало ко верује уз званичну верзију Стаљинове смрти 5. марта 1953. године. Верзија да није био у питању мождани удар услед озбиљног обољења потекла је из Кремља.

Историчар Генадиј Костирченко тврди да је Никита Хрушчов 1956. године испричао француском новинару како је Стаљин умро после „одлучног демарша“ групе високих совјетских функционера који су се побунили, па су чак и запретили совјетском лидеру.

Стаљинови сарадници су били незадовољни због његових планова везаних за депортацију совјетских Јевреја у Сибир, изјавио је Хрушчов. То се догодило у доба такозване „завере лекара“ чије су жртве углавном били Јевреји.

Није само Хрушчов говорио о томе. Костирченко истиче да је исто то тврдио и совјетски писац Иља Еренбург у разговору са француским филозофом Жан-Полом Сартром. Еренбургов опис садржи и сликовите детаље. Он је, наиме, тврдио да је Стаљин отворено претио свима који су се противили његовом плану.

Они се, међутим, нису уплашили. Напротив, запретили су да ће увести армију у Кремљ уколико Стаљин не повуче своју одлуку о прогону Јевреја. Један завереник јеврејске националности је показао одлучност поцепавши патријску књижицу и бацивши је совјетском лидеру у лице. Стаљин није могао да поднесе такво понижење, доживео је мождани удар и умро.

Може се рећи да има много историјске истине у Јанучијевом опису Стаљинове смрти. Историчари се, међутим, слажу да нема никаквих доказа о било каквим плановима депортације Јевреја ни у Стаљиновом личном архиву, ни у архивима партије. Поред тога, није јасно да ли је Хрушчов то поменуо и у некој другој прилици осим већ поменуте. Планови за депортацију се не помињу у његовим мемоарима објављеним на западу током 1970-их. Ова филмска прича може бити покушај да се улепша представа о Стаљиновом наследнику.

2. Човек са секиром

Други опет тврде да се улога Никите Хрушчова није састојала само у подизању бунта, него да је он био и главни организатор Стаљиновог убиства. Хрушчов је једном дао изјаву која би се могла схватити као сведочанство да је у питању убиство са предумишљајем.

Једном приликом, у јулу 1964. године, Хрушчов је поздравио делегацију из Мађарске и изненада почео да говори о Стаљину: „У историји човечанства је било много сурових диктатора, али су сви они умрли од секире, исто као што су помоћу секире и дошли на власт“. Те речи су избачене из стенограма Хрушчовљевог говора који је касније објављен у совјетским новинама.

Појединци, попут историчара Александра Н. Дугина, сматрају да је сам Хрушчов био „човек са секиром“. Дугин тврди да је Стаљин непосредно пред смрт намеравао да смени министра државне безбедности Семјона Игнатјева и његовог покровитеља Хрушчова. Хрушчов је, међутим, одлучио да предухитри Стаљина и стао је на чело завере против њега. Завереници су убили и Стаљина и Лаврентија Берију, утицајног шефа совјетске тајне полиције.