Pročitaj mi članakIako može izgledati činjenično klimava, tvrdnja Turske da je Gulen naredio ubistvo ne bi trebalo da nailazi na ismevanje.
Још је боље питање „какве то сад везе има?“ Има у смислу да је важно ко изриче такве оптужбе и зашто, а не колико су доказиве или не. За сада двојица појединаца из самог врха турске државе указују да са убиством руског амбасадора у Турској нешто има Фетулах Гулен, житељ САД, осумњичени за пропали пуч, спонзор терориста.
Председник Турске Ердоган изјавио је следеће: „Тај човек (Мевлут Мерт Алтинташ) је био члан организације Фето и нема потребе да се та чињеница скрива. Место где је он одрастао и његово понашање у последње време на то указују. Потребно је отворено рећи да се чланови ове огавне организације и даље могу наћи у јединицама наше полиције и оружаних снага.“
Његове изјаве је подржао и министар иностраних послова Чавушоглу, који је свом америчком колеги наводно рекао да су Анкара и Москва „свесне да је Фето иза овог напада“.
Важно је обратити пажњу не толико на истинитост ових навода, него на чињеницу да су их изразили најважнији политичар у земљи и њен први дипломата. Ово је најдаље докле неки светски лидер може ићи у оптужбама према САД за терористички напад, без да говори директно, што се некако све време и поклапа са руском сумњом.
Треба се сетити да је руск председник Путин јавно изразио уверење да је атентат на амбасадора требало да избаци из колосека трипартитне разговоре који су били на дневном реду следећег дана у Москви између Русије, Ирана и Турске, снажно упућујући на повезаност тог догађаја и атентата, чији су учесници и организатори желели да виде да се ова историјска промена у односима снага пропадне.
Није за очекивати да ће јасни докази, ако постоје и несумњиво показују убицине везе или доказују да није био „вук самотњак“ икад бити јавно представљени. Ипак, чињеницу да Ердоган и Чавушоглу инсистирају да Гулен има везе са овим терористичким нападом не би требало одбацити као трик за домаћу употребу, који се користи увек када нешто крене наопако у земљи и окривљује се та мрачна фигура.
Иако критичари Турске заиста верују да је ово само предвидива рефлексна реакција, много је важније обратити пажњу на то какав је ово драматичан и до сада незабележен наступ НАТО „савезника“: САД се отворено оптужују да скривају међународног терористу, званично окривљеног за саучесништво у убиству руског амбасадора у главном граду НАТО савезника. Поред тога, турска влада је своју забринутост поделила руским колегама, који су одлучили да то не коментаришу како би се очувала аура дипломатске неизвесности, која може држати САД у нагађању шта стварно мисли Москва.
Али, и због координације Русије и Турске у Тројном формату, Вашингтон има разлога да верује да су Москва и Анкара ближе него икад у својој историји. Двојица председника сада раде заједно да открију ко је наредио убиство амбасадора – Ердоган, који каже да је то учинио Гулен, који живи у САД, и Путин, који паметно одбија да се изјашњава о овој теорији и тако што одбија да је порекне.
Анализирајући овај догађај из ширег угла, сликовито је и јасно да Турска сигнализира да јој је доста САД и да одлучно пребацује ослонац на Евроазију, како је овај аутор предвидео непосредно по пропалом проамеричком покушау пуча прошлог лета.
Према томе, иако аргументи сад могу изгледати чињенично климави, тврдња Турске да је Гулен наредио убиство руског амбасадора не би требало да наилази на исмевање, већ би присталице мултиполарног света требало да је прихвате због прилично моћног начина на који Анкара одбацује Вашингтон и пригрљује новонастајући мултиполарни светски поредак.
