Pročitaj mi članakReklo bi se da je potpuno logično isticanje kandidature lezbijke Ane Brnabić na funkciju srpskog premijera. U tom kulturnom prostranstvu za koje se sprema Srbija, Boga odavno nema, istopolni brakovi se pozdravljaju, isto kao i usinovljenje dece od strane homoseksualaca, transgendera i tamo gej-parade redovno oživljavaju život građana. Da bi upotpunili sliku, možemo se prisetiti i slobodne prodaje marihuane.
Као што видимо, због свега тога се није отворила земља испод Западне Европе и очигледно се неће отворити ни испод Србије. Поготово што се она уподобљава са веома уважаваним државама Европске уније – Ирском и Луксембургом, где се на челу владе такође налазе хомосексуалци.
Александар Вучић све чини исправно. Он зна да пут Србије у ЕУ лежи преко претварања Срба у истинске Европљане, а то се само по себи не догађа. Неопходно је активно помагати такав процес. На пример, после неусеха из 2013. године, активисти геј-покрета су поново морали да затраже дозволу за геј-параду и сада им то нико више неће ускратити. Тачније речено, уколио парламент одобри премијерство Ани Брнабић, она ће да стане на чело колоне.
Да ли ће бити успеха од свих ових залагања Александра Вучића? Зашто не би било? Западни образац живота се већ чврсто укоренио у свести омладине и да није било бомбардовања 1999. године и Косова, процес би одавно кренуо са већом брзином. И како то бива често са суперактивним адептима, по улицама Београда би кренуле не само геј-параде, него и колоне зоофила са јарцима испред.
Наравно, Српска Православна Црква ће се томе противити. Она је једина која чува старозаветне поуке: «Не лежи у постељу ни са себи сличним, ни са децом, ни са зверима, ни са нечистим женама». Оци древних јудеја су изабрали тај закон са веома једноставним циљем – да би њихов народ преживео у искушењима и борбама надолазећих епоха. И као што знамо, Јудеји су преживели, иако су многи други народи исчезли са лица земље.
И ортодоксно јудејство строго забрањује сво то европско извраћеништво. Очигледно, наставља да се брине о будућности свога народа. Нису случајно све главне религије света поступале аналогно. За разлику од садашњих владајућих кругова САД и Европске уније, они се истински, а не притворно, брину о будућности својих народа.
Признају личне недостатке. Рекло би се да би мени, као човеку који је прочитао много свакојаке литераратуре о правима човека, требало да буде свеједно ко стоји испред мене – да ли је то човек нормалне орјентације или је хомосексуалац, па и трансгендер. Покушавам убедити себе да је то тако. Но, на нивоу опипљивог доживљавања, то не може да се оствари. Од отворене демонстрације тих извраћеника – мени се повраћа. Повраћа господо и тачка! Можда је то због тога што у души Бог још није изгубљен.
Зато ми се чини да ће и у Србији реалан резултат свих ових иницијатива Александра Вучића,зависити од тога, да ли је Бог изгубљен у души Србиновој или није.
