Прочитај ми чланак- Ако је тачно да не постоје победе у рату ако нису праћене победом у медијима, онда је Србија изашла као победник у једнодневном рату који су у понедељак албански специјалци и њихови западни ментори покренули у Косовској Митровици и Приштини.
Слике јаловог дивљаштва припадника РОСУ биле су толико драстичне и толико штетне по албанске интересе да су једноставно уклоњене из свих великих западних медија. Ни званичници САД нису могли јавно да покажу макар мало разумевања за деловање Тачијеве „правне државе“. Истовремено, Федерика Могерини је дискретно подржала Београд, што наравно не би требало тумачити променом политичког става водећих земаља ЕУ према независности Косова, већ пуким добрим политичким укусом децентне Италијанке.
Тачију везане руке
– Иако су у српској политичкој јавности гласови подељени, била је то озбиљна српска победа, додуше тактичка. Њени добици показали су се одмах. Прво, чини се да је Александар Вучић решио да одложи свој предлог решења косовског питања, најављен за почетак априла. Са једне стране, било би заиста излишно излазити са било каквим озбиљним предлогом у часу кад су преговори због инцидента даље него икад. С друге стране, Србија преузима део утицаја над преговорима, који раније није имала и почиње да диктира њихов ритам.
Друго, Срби на Косову искористили су прилику да покажу да држе кључ владе у Приштини, коју могу да оборе када хоће и изазову политичку кризу међу Албанцима. Треће, моралну предност коју су стекли (и) догађајима од понедељка Срби на Косову ће, како је најављено, 20. априла преточити у иницијативу за формирање ЗСО. Пре показаног дивљаштва, које их удаљава од државе као набијање на колац од дигитализације, Тачи и Харадинај много би се лакше одупрли тој иницијативи. После њега, међутим, бар једна рука ће им бити везана.
![]()
Гурају нас ка Русији
Гурају нас ка Русији– Акција којом је РОСУ прекршила безбедносне гаранције НАТО да албански специјалци неће улазити на српски север требало је да Вучићу покаже како би могла да изгледа косовска „Олуја“ којом би било брутално почишћено становништво севера. Треба ли подсећати да један такав догађај не само да не би издржала ниједна српска влада већ би се под њим вероватно урушила и сама српска држава.
Али акција је показала нешто друго. Четврто и најважније: без великих речи и бусања у груди у понедељак је из поступања српске државе постало потпуно јасно да Срби на Косову могу озбиљно да рачунају са гаранцијама Војске Србије. И то је највећи домет ове српске победе. То нас води до следећег: Свако додатно војно затезање на Косову или у остатку Србије неминовно ће довести до даљег приближавања Београда Москви и до адекватне скепсе у земљама ЕУ.
Отуд није без основа процена да ће САД пре наставити да преговарају са Србијом о Косову него што ће бити склоне да примене неке од сценарија који подразумевају силу, тим пре што свака претња силом из Вашингтона приближава Србију руском оружју. Ова претпоставка утолико је утемељенија што је мало ко од овдашњих аналитичара америчке политике приметио да Вес Мичел, Трампов човек за наше крајеве, није ни близу у Београду наступио попут свог претходника Викторије Нуланд, са којом није могло бити преговора, већ само испуњавања налога. Можда је у честој констатацији да се политика САД на Балкану није променила вредело констатовати да се ипак променио њен манир, а то није мало.
Било би заиста излишно да Вучић излази са било каквим озбиљним предлогом у часу кад су преговори због инцидента даље него икад
Жељко Цвијановић
Добићемо нову понуду
– Из свега тога произлази – уколико су у новом Стејт департменту свесни катастрофалне операције албанске полиције у Косовској Митровици и Приштини – да ће пре бити склони да понове своју политичку понуду за Косово него да понове једну овако глупу акцију.
Утолико пре што нико не свету не верује да је њу смислио Хашим Тачи. Наравно, неће то бити понуда која ће означити промену америчке политике на Балкану, још мање понуда коју ће Срби моћи да прихвате.
Али ће, верујем, бити понуда, а не претња. Решење Косова самим тим неће бити трка за медијске спринтере кратких плућа, које препознајемо ових дана по хејтовању да им ни Косово не треба ако им га Вучић брани. Биће то озбиљан маратон за озбиљне играче.
Наравно, Вучић је, не само у понедељак, показао да је одличан тактичар. Али овде се ради о стратешкој игри, у којој би тек требало да се докаже. Јер решење Косова јесте то и по томе што ће се догодити само дан пошто се Путин и Трамп једног дана буду договорили о Европи.
