Pročitaj mi članak
У полицији кажу да је проституција тешко доказива али не негирају да се у ноћним клубовима на територији Бујановца и Прешева готово транспарентно продаје љубав.
После одређеног времена девојке одлазе да раде у Македонију у сличним клубовима које држе Албанци, затим у Босну или на Космет.
Љубав на продају
Девојке из разних крајева Србије нуде своје сексуалне услуге у ноћним клубовима на подручју Бујановца и Прешева. Запошљавају се као „промотерке“, „играчице“ „конобарице“ и „певачице“, званично зарађују 50 евра за вече, а за незваничне услуге често буду плаћене накитом, мобилним телефоном, парфемом, или комадом маркиране гардеробе.
Соко Бања викенд дестинација
У полицији у Врању напомињу да су дошли до неких сазнања да је Соко Бања врло интересентна дестинација за Албанце са југа Србије. Наводно они са девојкама проводе викенде у овој бањи.
Њима одговара што је ово уместо удаљено и за то су више плаћене него иначе.
– Јавна је тајна да у клубовима и баровима на територији Прешева и Бујановца чији су власници Албанци раде девојке углавном из Србије – каже Слађан Ристић, инспектор за крвне и сексуалне деликте.
Он објашњава да оне „званично“ раде у овим клубовима, али незванично пружају сексуане услуге. И све се одвија на добровољној бази, тако да полиција нема пријава.
– Између девојака које раде у тим објектима и газде ствара се нека врста посебног односа који се базира на ћутању и поверењу. Стално вршимо рације, претресамо објекте, нема дроге и оружја, а проституција се заснива на класичној компезацији, да ли за новац или неки други поклон – каже Ристић.
Њихове приче су различите, оне су старосне доби између двадесет и тридесет година, а међу њима има и девојака из имућних породица, а заблуда је да су девојке искључиво из ових крајева.
– Приликом легитимисања приметили смо да има девојака из Војводине, Београда, Ниша …… После одређеног времена одлазе да раде у Македонију, тачније у Гостивар и Тетово, у сличним клубовима које држе Албанци, затим у Босну или на Космет. Постоји неки круг у коме се девојке ротирају у одређеном временском периоду – објашњава Ристић.
Инспектор Бобан Ђорђевић из сектора за трговину људима каже да није ретка појава да девојке које се добровољно упусте у проституцију касније буду жртве трговине људима.
Клубови, хотели, хостели
Радно време клубова и ноћних барова је од поноћи дао јутарњих сати.
У полицији кажу да је само на територији Бујановца десетак “сумњивих” објеката које полиција “чешља”,
Реч је о класичним клубовима, ресторанима, кафанама и мотелима.
Типично за све објекте је да имају преноћишта, а занимљиво је да се углавном налазе у околним селима.
Према његовим речима полиција је ранијих година радила на неколико таквих случајева. Са његовом констатацијом слажу се и у Одбору за људска права и СОС телефону, за жене и децу жртве насиља.
– “Најстарији занат“ је предворје за трговину људима у циљу сексуалне експлоатације. Жене које раде овај посао често раздваја танка граница од ланца трафикинга.
На СОС телефону имали смо позиве родитеља који су сумњали да се њихове кћерке баве проституцијом.
У разговору су износили запажања да кћерке имају скупу одећу, шминку, да одбијају да кажу имена својих пријатеља – каже Сузана Антић Ристић, која је радила ранијих година на овим случајевима.
Бранимир Стојанчић градски већник задужен за социјална питања каже да не треба занемарити сиромаштво са којим се суочава крајњи југ Србије.
Он сматра да је проституција прегруба реч, али се слаже да социјалне установе бележе случајева девијантног понашања младих девојака и жена које продају своје тело, али оне кроз институционалне системе пролазе тек када се и ако се појави неки проблем.
(Курир)
