Pročitaj mi članakMnogo se u poslednje vreme govori o dijalogu koji se odvija između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske pravoslavne crkve, gde je kako se čini, došlo do razmimoilaženja u stavovima, budući da crkva beskompromisno ne podržava podelu teritorije na Kosovu i Metohiji ili bilo koje slično rešenje. SPC oseća se pozvanom da sačuva svoju imovinu na Kosovu i Metohiji i, kako kažu, vekovnu tradiciju Srba.
Притисак који се врши на Србију, а по питању Косова постаје све већи. Много се спекулише и о томе како ће управо признавање независности Косова бити један од услова за улазак Србије у ЕУ. Овај притисак додатно је отежан тиме што Српска православна црква не подржава политику Владе Србије.
(Фото: Јутјуб)
Будући да је Србија секуларна држава, јасно је да Црква неће имати коначну реч у доношењу одлуке о статусу Косова – њено право је да даје савете, брине о својим верницима и интересима верника, али државничке одлуке су ван њених ингеренција.
А савет који СПЦ даје је прилично јасан: не дајте Косово ни по коју цену, ни под којим условима, ни на који начин.
Ипак, они упућени у начин на који функционишу ствари унутар СПЦ кажу да ће Црква на крају, мање или више прећутно, подржати сваку одлуку коју власт у Србији, односно председник Србије Александар Вучић донесе о Косову.
Разлог за ово је теолошке природе: У канону Српске православне цркве, а по питању световне власти, наводи се како је свака власт од Бога.
Власт је у начелу од Бога (Пим. 13, 16): и хијерархија вредности и хијерархија поретка је од Бога. Зато се у начелу треба покоравати власти као регулатору и као одржаваоцу тог богоданог и божанског поретка у свету. Иначе се пада и запада у безвлашће, у анархију.
ВУЧИЋ: Без фер решења могућ нови талас српског национализма https://t.co/2YXpzvtLGT
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2018
И у црквеном календару, међу црквеним заповестима, на 5. месту се налази јасно написано: „моли се богу за оне који су на власти“.
Произлази да став цркве како је свака власт од Бога, а тиме и свака одлука власти Божја воља, па нико не треба да буде изненађен да, на крају, одлука власти о Косову буде протумачена као „Божја воља“ и прихваћена као виша сила, неминовност.
Стога, уколико се СПЦ буде држала сопствених „закона“, чини се како ће напослетку морати да подржи одлуку председника Вучића и Владе Србије, када тренутак коначне одлуке дође.
