Pročitaj mi članak
Број оболелих у Србији од разних малигних обољења из дана у дан све је већи, а стручњаци предвиђају да ће следеће године достићи своју кулминацију. За једну деценију (2000-2010) стопа оболелих од рака повећала се за 33 одсто, док је за двадесет година (1990-2010) то повећање чак 198 одсто!
Многи стручњаци повећање броја оболелих од рака, као и повећање смртности од исте болести повезују са осиромашеним уранијумом који је у Србију бачен за време бомбрадовања 1999. године.
Након 11 година, дакле 2010. године, што је последња година за коју су подаци обрађени, стопа оболелих мушкараца на 100.000 становника износила је 292 (на 324 човека долази један оболели), а жена 251 ( на 398 жена једна с канцером).
Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановиц Батут“, само 2010. у Србији је од рака оболело чак 26.156 особа. Оно што је још страшније, исте године од разних малигних болести умрле су 15.053 особе, што је један мањи град у Србији!
Када говоримо о канцерогеним болестима, мушкарци у Србији највише оболевају од рака плућа (2010. код 5.940 особа је дијагностикован рак плућа), а за њим следе рак ректума, рак простате, бешике, желуца и панкреаса.
Жене су највише погођене раком дојке (чак 6.308 њих је оболело 2010. године), а следи рак ректума, плућа и грлића материце.
Да ово није најгоре и да може бити још црње, тврди др Слободан Чикарић, председник “Друштва Србије за борбу против рака”, који каже да ће број оболелих следеће године кулминирати. Он повећање оболелих директно повезује са осиромашеним уранијумом који је за време бомбардовања бачен на Србију.
– Осиромашени уранијум утиче на појаву малигних болести и то је доказано. Он утиче на појаву рака и генетичких поремећаја, што може да се огледа и у томе да се деца рађају с психофизичким поремећајима. Друга битна ствар је да је количина радиоактивних материја која је потребна да изазове болест јако мала. Такође, мале су количине које се детектују. Ако уранијум уђе у организам, он за пет до 10 дана може да се елиминише кроз бубреге, али је већ довео до штете – каже доктор Чикарић.
Он напомиње да смо овој материји скоро сви изложени јер се она ветровима ширила и тако доспела у ваздух, земљу и воду. Ланац исхране довео је и до човека.
– Биљке су користиле воду, животиње су јеле биљке, а човек све то – каже доктор Чикарић, и упозорава на још један застрашујући податак:
– Време које је потребно да се уранијум разради је 4,5 милијарди година, значи он остаје на нашим просторима!
Иако не може да каже да ли су појаве малигних обољења у вези са баченим уранијумом, директор предузећа “Нуклеарни објекти” Јагош Раичевић не пориче сазнања да је он за време бомбардовања бацан на нашу земљу.
– Војска је заједно с нашим људима чистила места где ја бацан уранијум. Ми см пронашли уранијум, ставили га у кесе, као и контаминирано земљиште и довели га у хангаре у Винчу – каже Раичевић.
Он објашњава да је уранијум тежак метал који је опасан јер је радиоактиван, и долази у ланац исхране. Иако је и даље тешко доћи до података где је за време “Милосрдног анђела” све бацан уранијум, зна се да је највећии део “завршио” на Косову, као и на подручју малих места Боровца и Рељана.
(Телеграф)
