Прочитај ми чланакТек предстоји подвођење заквршних резултата референдума у Великој Британији по питању о месту земље у ЕУ, међутим, већ сада је очигледно да, независно од пресуде Британаца, ЕУ већ неће бити таква као што је била до дана гласања. У историји организације почиње нова етапа – и овде чак није реч само о преседану саме акције Лондона, него о њеним последицама за судбину читаве Европе.
Тек предстоји подвођење заквршних резултата референдума у Великој Британији по питању о месту земље у ЕУ, међутим, већ сада је очигледно да, независно од пресуде Британаца, ЕУ већ неће бити таква као што је била до дана гласања. У историји организације почиње нова етапа – и овде чак није реч само о преседану саме акције Лондона, него о њеним последицама за судбину читаве Европе.
Главна последица несумњиво ће бити појава нових линија противуречности и раздвајања у редовима ЕУ – како при останку Велике Британије у њеним редовима, тако и у случају изласка Уједињеног Краљевства. У случају победе присталица Brexit-а, унутрашња криза Европске уније ће се практично муњевито подићи на нови ниво. Нису случајно лидери ЕУ унапред планирали спровођење серија хитних састанака у случају изласка Велике Британије из њеног састава.
Између осталог, ради се о саветовању у петак, сутрадан по референдуму, у коме треба да узме учешће председник Савета ЕУ Доналд Туск, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, председник Европског парламента Мартин Шулц и премијер Холандије Марк Рјуте који покушава да разради жестоку заједничку изјаву. Поред тога, са посебном изјавом може иступити и Европска централна банка.
Према подацима америчког часописа The Wall Street Journal, главна тема горе наведеног сусрета ће бити разматрање мера о томе како избећи панику на финансијским тржиштима и ширење негативнго утицаја Brexit-а на друге земље-чланице ЕУ [http://www.wsj.com/articles/brexit-vote-eu-girds-for-britains-possible-departure-1466360370]
Међу државама у којима одлука Велике Британије да напусти ЕУ може изазвати истинску панику, орган пословних кругова САД именује Ирску и Португалију, чији су економски ситеми тесно повезани са британским.
Поред тога, извори The Wall Street Journal-а међу “слабе карике” које су способне да искористе несугасице у ЕУ помиње и земље Централне и Источне Европе. “Ми би хтели да прекинемо разговоре о “домино-ефекту”.
Ми желимо да се уверимо у то да Пољска, Чешка и друге земље остају чланице ЕУ” – истичу извори у Бриселу. А Жан Аљсенборн, министар иностраних послова Луксембурга, већ је упозорио да излазак Велике Британије из ЕУ може довести до аналогних корака од стране чланица ЕУ у Источној Европи.
Међутим, и позитиван одговор Британаца на питање о очувању чланства земље у ЕУ (поготово са малом предношћу над присталицама Brexit-а) неизбежно ће покренути унутрашње процесе у ЕУ који објективно слабе њено јединство. Лондон ионако тражи од Брисела принципијелне уступке за себе по таквим питањима као што је финансирање узајамних односа, принципа премештања радне снаге и регулисања кризе са избеглицама.
Британски аналитичари су уанпред проценили да ће само финансијски трансфери у Европској инвестиционој банци и Европској централној банци коштати у наредних неколико година Велику Британију 32 милијарде фунти стерлинга. И то у најбољем случају – ако не буде потребно санирати дугове још једне “проблематичне” државе. У последњем случају Лондон би морао пребацити у фондове ЕУ минимум 50 милијарди фунти. [http://www.vestifinance.ru/articles/72025]
Јасно да ће свако регулисање ове проблематике или изазвати нови талас евроскептичког расположења у Великој Британији и другим економски јаким земљама ЕУ, или ће испровоцирати нову кризу у “проблематичним” земљама – у првом реду у региону Средоземља.
И на крају, постоји још једна последица референдума која не зависи од његових резултата. Руководству ЕУ свакако предстоји ревидирање принципа расподеле овлаштења у редовима организације и ревидирање перспектива својих узајамних односа са земљама-кандидатима.
И овде једна од варијанти може постати претварање ЕУ из формално јединствене организације у вишестепену конструкцију са економски јаким језгром (“зона јаког евра” у тумачењу између осталог, аустријске Партије слободе), периферијом која је лишена овлашћења да блокира одлуке “језгра”, а такође и са земљама које не улазе у ЕУ, али су са њом повезане споразумима о асоцијацији, зони слободне трговине и безвизном режиму (Украјина, Молдавија, Турска, земље Балкана).
Јасно да сличне трансформације – које се одигравају под непромењеним паролама о неопходности обезбеђења јединства ЕУ и недозвљавања даљих сецесионистичких захетва и референдума – изазваће оштро заоштравање дискусије у редовима ЕУ, а такође ће имати непредвиљив утицај на светска финансијска тржишта.
А пред Србијом и другим државама-кандидатима поставља се неизбежно питање: у какву организацију оне желе да уђу – у ону која је постојала пре плебисцита у Великој Британији или за ону која се формира по резултатима изјашњавања воље Британаца. Притом се формира у знатној мери по стихијским законима и принципима.
Није случајно да данас европски стручњаци у својству главне претње која долази од референдума и потенцијалног изласка Велике Британије из ЕУ, наводе то што се само руководство ЕУ није припремило за решавање постојећих проблема – па тако и финансијко-економских.
“Иако политичке последице Brexit-а могу бити огромне, оне се тешко могу сматрати јединим разлогом неодлучности на финансијским тржиштима. Инвеститори све више схватају да су централне банке зашле у ћорсокак” – указује између осталих швајцарско издање Neue Zuercher Zeitung. [http://www.nzz.ch/finanzen/aktien/treiber-der-boerse-brexit-ist-der-neue-erdoelpreis-ld.90434]
И ако је недавни референдум о независности Шкотске ипак био у првом реду фактор унутрашње политике Уједињеног Краљевства, то ће Brexit неминово преформатирати целу Европску унију. Чак и у том случају да се не одржи.
